Бивши припадник SIPA и сарадници добили 101 годину робије

Жељка Домазет 15.09.2016 09:18

Фото: Бивши припадник SIPA и сарадници добили 101 годину робије

Сарајево - Вијеће Суда БиХ јуче је прогласило кривим 13 припадника организоване криминалне групе у предмету "Бојан Цвијан и други", те их осудило на укупно 101 годину и осам мјесеци затвора за најтежа кривична дјела, укључујући убиство, покушај убиства и пљачку.

Првооптужени Бојан Цвијан осуђен је неправоснажно на јединствену казну затвора од 20 година, Марко Крајишник на 18, Анес Курбеговић на 15, а остали на затворске казне од једне до осам година. Тројица су ослобођена свих оптужби.

Цијела група ће платити одштету "БХ пошти", Привредној банци и Павловић банци, које су оштетили за вишемилионске износе, а мораће платити и судске трошкове.

Сви су оптужени у предмету "Лутка", а Цвијан је осуђен за организовани криминал у вези са кривичним дјелом убиство, разбојништво и договор за извршење кривичног дјела. Цвијан, који је радио у Агенцији за истраге и заштиту (SIPA), ухапшен је 2012. године, а сматран је блиским сарадником Дарка Елеза и његове криминалне групе. Докази о њиховој сарадњи изашли су на видјело током суђења вођи супарничке криминалне групе Ђорђу Ждрали. Доказано је да је Цвијан набавио снајперску пушку која је коришћена у покушају убиства Ждрале, те моторолу путем које су слушали полицијску везу. Ослобођен је оптужбе да је учествовао у убиству Зорана Голуба јер се доказ темељио на доказу само једног свједока који је добио имунитет у овом случају.

Цвијану је одређен притвор који може трајати најдуже девет мјесеци или до новог рјешења Суда БиХ.

Притвор је одређен и Анесу Курбеговићу, Мухамеду Рамићу, Владану Парађини, Драгану Обућини и Марку Крајишнику.
На суду се није појавио Курбеговић, који је у бјекству, а ни Парађина, који је у притвору у Лукавици због саобраћајне несреће коју је изазвао прексиноћ у алкохолисаном стању.

У образложењу пресуде, на коју имају право жалбе, детаљно су наведени начини на које су осуђени вршили кривична дјела. У припремању су користили украдена или нова нерегистрована возила на које је Мухамед Рамић постављао украдене таблице, тамне фолије на стакла, а у једном случају и од "голфа 5" направио полицијски аутомобил који је коришћен за пљачку.

Свако кривично дјело је било помно испланирано, као и руте бијега, а првобитне локације на којима су се скривали биле су Олово, Илијаш, Вогошћа, Требиње и Зворник. Бјежали су преко Дрине чамцима у Србију или преко граничних прелаза на којима су унапријед договарали прелаз, а у појединим случајевима Цвијан је злоупотребљавао позицију овлашћене службене особе како би гранични прелаз прешли без претреса.
Судија Биљана Ћуковић казала је да је предмет био врло комплексан јер је ријеч о великом броју тешких кривичних дјела.
- Суд је цијенио и изјаве свједока, те је дат имунитет Анђелку Вељанчићу и Л2, а Сеад Робовић, Един Ахметспахић и Славиша Бобар су добили статус свједока. Суд је оптужене ослободио за дијелове гдје су као једини докази понуђене изјаве свједока који имају имунитет или свједока покајника - казала је Ћуковићева.

Тужилаштво БиХ саопштило је да су након готово три године суђења, више од стотину позваних свједока и уложених доказа задовољни осуђујућом пресудом.

- Свакако ћемо уложити жалбу и тражити осуђујуће пресуде по свим тачкама оптужнице - казали су у Тужилаштву.

Цвијанов бранилац Васвија Видовић казала је да ће се жалити на пресуду.

Главни претрес у овом предмету почео је у априлу 2014. године. Тужилаштво БиХ тада је подигло оптужницу која је једна од најопсежнијих у постдејтонском периоду. Обухватила је 32 особе оптужене за нека од најтежих кривичних дјела организованог криминала, односно за више убистава и тешких убистава, оружаних пљачки банака и транспорта новца у вишемилионским износима, као и друге пљачке, разбојништва, прање новца и остала тешка кривична дјела. У овом предмету расвијетљено је укупно шест годинама неразјашњених убистава и покушаја убистава, почињених у маниру мафијашких ликвидација, у оружаним засједама сачекушама или даљинским активирањем експлозивних направа на подручју Сарајева и Источног Сарајева. Расвијетљене су пљачке банака, транспорта новца и поште у укупном износу већем од десет милиона марака.

Поступак против одређеног броја је издвојен, а у међувремену један од оптужених Џенан Дорић је извршио самоубиство.

У раније окончаним поступцима по споразумним признањима кривице или у издвојеним поступцима већ је правоснажно изречено 55 година затвора.

У Србији је, у одвојеном поступку, вођен поступак против седам оптужених који се тамо налазе, укључујући и Дарка Елеза, Давора Елеза, Бранимира Минића, Владимира Пандуревића, Васу Љубибратића, Милана Митића и Милосава Весковића.

Елез служи деветогодишњу затворску казну због организовања криминалне групе у Сремској Митровици у Србији. Сеад Робовић и Един Ахметспахић су се нагодили с тужилаштвом и осуђени су на по пет година затвора.

У издвојеном поступку Давор Мандић је осуђен на седам година затвора, Химзо Ћато на двије, те Адмир Ахметспахић и Славиша Бобар на по годину затвора.

У главном претресу свједочили су и Анђелко Вељанчић, свједок под имунитетом, те Ђорђе Ждрале, који издржава 20-годишњу затворску казну због ликвидације Љубише Савића Маузера, начелника полиције у Бијељини.

Слободанка Тошић

Издвојен је поступак и против Слободанке Тошић, некадашње мис БиХ, која је осуђена на двије и по године затвора јер је намамила Ђорђа Ждралу у сачекушу.

Она се налази у бјекству, па је за њом расписана Интерполова потјерница како би била упућена на издржавање казне.

Затворске казне

Бојан Цвијан - 20 година

Марко Крајишник - 18 година

Анес Курбеговић - 15 година

Мухамед Рамић, Владан Парађина, Драган Обућина - по 8 година

Љубиша Лаловић и Азим Кајевић - 5 година и 10 мјесеци затвора

Дејан Вукосављевић - 4 године

Нермин Тахировић и Елвис Златић - 3 године

Елвира Кајевић - 2 године

Младен Мичић - 1 година

Ослобађајуће пресуде