Банде користе картице “близанце” за извлачење новца

Сарајево - Крађа новца из банкомата постала је све учесталија појава данашњице, преноси “Дневни аваз”.

Федерална управа полиције је у претходне три године на подручју ФБиХ заплијенила око 43.000 бројева банковних картица и око 50 кривотворених банковних картица (тзв. бијела пластика) те уређаје за фалсификовање банковних картица.

Тренутно се спроводе бројне истраге везане за ову врсту кривичних дјела.

Када је ријеч о крађама новца из банкомата, потребно је разликовати двије врста кривичних дјела.

С једне стране, постоје класичне крађе, као што је провала банкомата, и то употребом подесних средстава, те крађа самог банкомата.

Осим тога, постоје крађе података с банковних картица уз употребу тзв. скимер уређаја.

Помоћу ових уређаја починилац кривичног дјела прибавља податке корисника услуга банкомата.

Ови уређаји се постављају на утор у који се убацује картица и они с перфориране траке на полеђини банковне картице скидају садржај.

Починиоци, користећи тако прибављене податке, праве тзв. картице близанце, које потом користе за подизање новца.

Према подацима ФУП-а, овим криминалом се обично баве организоване групе с устројеном хијерархијом и тачно утврђеним задацима.

На дну хијерархијске љествице налазе се тзв. дропови, особе које уновчавају фалсификоване кредитне картице.

Степеницу изнад њих су тзв. препродавачи од којих “дропови” купују податке о банковним картицама.

Препродавачи узимају дио новца од „дропова”, али већи дио новца достављају својим шефовима.

Мобилне групе

На подручју ФБиХ ова кривична дјела најчешће врше румунски и бугарски држављани.

Такође, у неколико случајева су у извршење ових крађа били укључени и држављани БиХ те држава из региона.

Важно је истаћи да се ради о мобилним групама које краду новац из банкомата у већем броју држава и обично дјелују на мјестима с већом фреквенцијом корисника банкомата, нпр. на туристичким дестинацијама.

Осим ових, постоје и међународне хакерске групе које врше крађу тих бројева из заштићених система мреже електронске обраде података.

Они податке прибављене на тај начин продају групама које уновчавају картице.

Према информацијама из ФУП-а, ово је само један од начина на које криминалци долазе до података о банковним картицама.

Како се технологија развија, тако се и начин извршења ових кривичних дјела мијења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.