Знате ли: Шта диже цијену кромпира?

БАЊАЛУКА - Сезона вађења кромпира почиње за мјесец дана, а док ће се приноси разликовати од краја до краја, произвођачи поручују да ће квалитет бити врхунски. Ипак, због високих трошкова производње цијене ће порасти па ће потрошачи у Српској за ову, многима омиљену намирницу, морати издвојити више новца.

Иако су се временски услови разликовали, домаћи произвођачи кромпира показују отпорност и прилагођавање. У Гламочу су кише падале у правом тренутку, у Рогатици је суша смањила приносе, док је у Лијевчу захваљујући наводњавању ситуација повољнија. 

Пољопривредник из села Зајаруг код Гламоча Илија Радоја казао је за "Глас Српске" да је засијао отприлике исте количине, као и лани, око 102 хектара.

- То су моји капацитети са којима могу да радим. За сада је кромпир у доброј кондицији, временски услови су били идеални, а кише су падале баш када је требало. Најважније је да нема болести, тако да очекујем добар принос и врхунски квалитет. Сезона вађења почиње 20. септембра - рекао је Радоја.

Он је истакао да се гламочки кромпир већ налази у маркетима широм БиХ, али да би, због повећаних трошкова производње, цијене могле бити више.

- Килограм сада кошта између 1,5 и двије марке, али млади кромпир ће сигурно бити скупљи. Тржиште је незгодно и ризично, али за сада све успијевамо да продамо - додао је Радоја, који се производњом кромпира бави већ двије деценије.

Сасвим другачија ситуација је у Рогатици, гдје је суша задала велике проблеме. Власник фирме "Агро-Плод" Драгомир Џида истиче да кише готово и није било.

- Земља је жедна. Засијали смо више него лани, 40 хектара, од чега је половина сјеменског. Имамо довољно радне снаге, али суша је утицала на принос. Ипак, квалитет неће изостати. Надамо се да ће до вађења пасти киша и поправити стање, као што је то био случај и ранијих година - нагласио је Џида.

Према његовим ријечима, килограм младог кромпира сигурно неће бити испод једне марке, с обзиром на велике трошкове производње.

И у рогатичкој фирми "Агрос" истичу да је суша обиљежила ову годину. Пољопривредни инжењер Миланко Ристановић каже да ће принос бити мањи, али да је кромпир здрав и без болести.

- Засијали смо око 50 хектара сјеменског и конзумног кромпира, више него раније, а ове године смо кренули и у органску производњу. Конзумни пласирамо на домаће тржиште, док сјеменски извозимо у Србију. За Европску унију још чекамо дозволе, а надамо се већем извозу у Србију ове сезоне - рекао је Ристановић.

Са друге стране, у Лијевчу је ситуација знатно повољнија, јер је свака парцела под системом за наводњавање.

Пољопривредник из Градишке Дарко Илић, који је ове године засијао шест хектара, каже да очекује натпросјечан принос.

- Имали смо око 45 дана без кише, али захваљујући наводњавању кромпир је у одличном стању. Квалитет је добар, а и цијена задовољавајућа. Лани смо имали проблема због трулежа и клијања, али се надамо да ће ове године складиштење бити боље - поручио је Илић.

УВОЗ 
Подаци Управе за индиректно опорезовање БиХ показују да је за седам мјесеци ове године увезено 16,728 милиона килограма кромпира у вриједности од 18,811 милиона КМ, док је лани у истом периоду стигло 26,911 милиона килограма у вриједности 25,192 милиона марака. 
Што се тиче извоза, на тржиште Србије и Хрватске од јануара до краја јула извезен је 2,381 милион килограма у вриједности од 2,182 милиона КМ, док је у истом периоду лани пласирано 3,514 милиона килограма у вриједности 3,418 милиона КМ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.