Злоупотребе аграрног буџета: Ратари вратили стотине хиљада КМ

БАЊАЛУКА - Да појединци и даље покушавају мимо прописа доћи до новца од подстицаја потврђује податак да је лани наложен поврат чак 325.644 КМ, што је знатно више у односу на годину раније, због чега пољопривредници захтијевају још ригорозније казне и стављање неодговорних корисника на вишегодишње "црне листе".

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Лани наложен поврат 325.644 КМ због злоупотреба подстицаја, знатно више него годину раније
• Извршено 629 контрола, у 23 случаја утврђене неправилности
• Контролисано више од 10,1 милион КМ подстицаја
• Годину раније: 656 контрола, 29 неправилности, поврат 130.388 КМ
• Најчешће злоупотребе: ненамјенско трошење и нетачни подаци
• Пољопривредници траже строже казне и „црне листе“ (забрана подстицаја 2–5 година)
• Циљ – заштита оних који средства користе законито
• Агенција: неправилности чине око 3,2% контролисаних средстава
• Контроле укључују еТ фарм систем, теренске и накнадне провјере
• Казне: поврат новца у року од 30 дана + камата и забрана подстицаја најмање двије године
• Институције тврде да већина корисника ради у складу са прописима

Раст неправилности и поврата средстава

Пољопривредна инспекција Републике Српске у прошлој години извршила је 629 контрола кориштења подстицајних средстава, од чега је 606 било уредно, док су у 23 случаја утврђене неправилности, због чега је наложен поврат 325.644 КМ.

Контролама је обухваћено више од 10,1 милион марака подстицаја, а неправилности су се углавном односиле на ненамјенско трошење средстава и остваривање права на основу нетачних података.

Сличан тренд забиљежен је и годину раније, када је, како су истакли у Инспекторату, спроведено 656 контрола у оквиру којих је обухваћено више од 30,5 милиона КМ подстицаја. Тада је, према њиховим наводима, утврђено 29 неправилности, а наложен поврат износио је 130.388 КМ. Надлежни истичу да ови подаци показују да је већина корисника средства користила у складу са прописима, али и да контролни механизми остају кључни за спречавање злоупотреба и очување правичности система.

Захтјеви пољопривредника за строжим санкцијама

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић истиче да ова организација годинама инсистира на строжој контроли утрошка подстицаја.

- Увијек смо се залагали за транспарентан утрошак средстава и строжу контролу, управо да бисмо заштитили честите домаћине који уредно подносе захтјеве и средства користе намјенски за развој производње – казао је Маринковић.

Према његовим ријечима, неопходно је да, осим поврата новца, буду уведене и додатне санкције за оне који злоупотребљавају подстицаје.

- Требало би увести мјере забране аплицирања на подстицаје у периоду од двије до пет година, у зависности од тежине прекршаја. Недопустиво је да неодговорни појединци бацају сјенку на рад већине и угрожавају фер расподјелу средстава - нагласио је Маринковић.

Контролни механизми и став институција

Из Агенције за аграрна плаћања Републике Српске наводе да подаци показују да је број неправилности релативно мали у односу на укупан обим исплаћених средстава.

Вршилац дужности директора Агенције Александар Трнинић истиче да је у 2024. години, у оквиру контролисаних 10,1 милион КМ, наложен поврат од око 325.000 КМ, што износи 3,2 одсто.

- Ови подаци указују на то да су злоупотребе сведене на минимум, захваљујући прописима и систему контрола - казао је Трнинић.

Он је појаснио да се контрола врши кроз више механизама, укључујући "еТ фарм" систем за праћење сјетвених површина, теренске контроле прије исплате, као и накнадне провјере намјенског утрошка средстава.

- Код утврђених неправилности корисници су дужни да врате средства у року од 30 дана, уз затезну камату, а додјељује им се и пасиван статус, што значи забрану кориштења подстицаја најмање двије године - навео је Трнинић.

Говорећи о балансу између брзине исплате и контроле, он је нагласио да сви који испуњавају услове добијају подстицаје, те да мали број неправилности не утиче на права већине произвођача.

Интересовање

Када је ријеч овогодишњем јавном позиву за капиталне инвестиције, који је трајао до 6. маја, у Агенцији наводе да је интересовање било велико. До краја априла пристигле су 1.834 пријаве, чија вриједност резервисаних средстава износи 33 милиона КМ, од чега се највише односило на механизацију. Истовремено, значајан број пољопривредника улаже у сточарство, прераду и складиштење, као и системе за наводњавање, док око седам одсто пријављених чине нови корисници подстицаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.