Злато оставило штедњу и акције у прашини

БАЊАЛУКА - Прије десет година килограм злата је био вриједан око 61.800 марака, а данас око 240.000. У истом периоду исти износ новца остављен у банци донио би тек неколико хиљада марака камате, коју је инфлација у потпуности појела. Разлика између злата и класичне штедње данас се не мјери у процентима, већ у десетинама хиљада марака - и јасно показује ко је сачувао капитал, а ко га је полако губио.

Почетком 2015. године цијена злата кретала се око 61.800 марака по килограму. У том тренутку злато није било у центру пажње инвеститора: каматне стопе биле су ниске, долар стабилан, а тржишта релативно мирна. Ипак, они који су тада купили злато данас могу говорити о изузетно исплативој дугорочној одлуци.

Током ове године цијена злата достигла је историјске рекорде. Грам тренутно кошта око 144 долара, што значи да се килограм овог племенитог метала, када се прерачуна у марке, данас продаје за око 240.000 - колико, примјера ради, кошта и један стан у Бањалуци од 60 до 70 квадрата. У односу на почетну вриједност, ријеч је о расту већем од 170.000 марака.

Чак и када се урачуна кумулативна инфлација у посљедњих десет година, реални принос улагања у злато остаје изузетно висок и прелази 200 одсто. За поређење, исти износ новца, око 61.800 марака, остављен у банци на штедњи у том периоду донио би минималну зараду или је чак не би ни било. Током већег дијела протекле деценије каматне стопе кретале су се између 0,2 и 1,5 одсто годишње. Чак и уз оптимистичан просјек од један одсто годишње, након десет година стање на рачуну би износило око 68.300 марака, што значи номиналну зараду од свега око 6.500 марака. Када се урачуна инфлација, реална куповна моћ тог новца била би мања него у тренутку када је положен у банку. Другим ријечима, класична штедња у том периоду није донијела стварну зараду, већ је служила тек као ограничена заштита капитала.

Занимљиво је упоредити и релативни раст племенитих метала у односу на традиционалне инвестиције. На примјер, свјетски познати С&П 500 индекс у истом периоду порастао је између 90 и 100 одсто, док су племенити метали попут злата надмашили ове приносе. То значи да су инвеститори који су диверзификовали портфељ племенитим металима не само остварили већи раст, већ су и смањили ризик повезан с класичним акцијама и обвезницама.

Племенити метали не само да штите од инфлације, већ су и показали високу отпорност у кризним годинама попут 2020. и пандемијске рецесије, када су цијене злата и сребра кренуле да расту док су многи инвестициони фондови забиљежили пад вриједности.

Поглед уназад од 20 година показује да се ради о изузетном тренду. Прије двије деценије килограм злата је вриједио око 28.000 марака. Данашња цијена од 240.000 представља повећање од више од 210.000 марака, што је раст већи од 750 одсто. За инвеститоре који су тада улагали у племените метале двадесетогодишњи период представљао је не само огроман финансијски добитак, већ и потврду да злато, у дугом временском хоризонту, остаје један од најпоузданијих чувара вриједности капитала.

Док је новац на штедним рачунима споро, али сигурно, губио куповну моћ, злато је показало зашто га економисти и инвеститори већ вијековима називају осигурањем од лоших времена. Један од најпознатијих свјетских инвеститора Реј Далио истиче да када папирни новац губи вриједност, а дугови расту, злато постаје посљедња линија одбране капитала.

Историја посљедњих 10 и 20 година јасно показује да улагање у племените метале није било питање спекулације, већ стрпљења. За грађане који размишљају о заштити своје уштеђевине, порука је једноставна: злато не обећава чуда преко ноћи, али у дугом року често надмашује и банкарску штедњу и многе класичне облике улагања.

Трендови и процјене

Цијена једне унце злата (31,1 грам) на свјетским берзама у посљедњих неколико дана креће се око 4.480 долара. Америчка банка Голдман Сакс очекује да ће цијена овог племенитог метала током наредне године достићи 4.900 долара по унци, док Американ банк процјењује да би она могла ићи и до 5.000 долара, што значи да би један грам коштао око 267 марака. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.