Вјештачка интелигенција није само технолошки тренд, већ алат за стратешко планирање

Г.С.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Петар Ђокић Фото: Срна | Петар Ђокић

ТРЕБИЊЕ - Самит енергетике у Требињу већ годинама представља кључно мјесто дијалога о најважнијим питањима енергетске стабилности, развоја и транзиције у региону. Ове године, када у фокус стављамо тему вјештачке интелигенције као покретача енергетске будућности, шаљемо јасну поруку – регион Западног Балкана мора бити дио технолошке револуције која мијења глобалну енергетску мапу.

Савремена енергетика више се не заснива искључиво на производним капацитетима и инфраструктури. Данас је подједнако важно како управљамо системом, колико брзо обрађујемо податке и колико прецизно предвиђамо кретања у производњи и потрошњи. Вјештачка интелигенција постаје стратешки инструмент управљања – од прогнозирања производње из обновљивих извора, преко оптимизације рада електроенергетских постројења, до управљања оптерећењем у реалном времену.

Интеграција соларних и вјетроелектрана, растућа електрификација саобраћаја, развој дата центара и нових индустријских капацитета захтијевају флексибилан и паметан систем. Управо ту вјештачка интелигенција омогућава нови ниво ефикасности – смањење техничких губитака, предиктивно одржавање мреже, рано откривање ризика и оптимално управљање складиштима енергије. Паметне мреже, дигиталне платформе и аутоматизовани системи више нису визија будућности, већ реалност коју морамо системски унапређивати.

За Републику Српску, која располаже значајним хидроенергетским потенцијалом и убрзано развија капацитете из обновљивих извора, дигитализација енергетског система представља природан наставак инвестиционог циклуса. Улагања у нове производне објекте морају бити праћена улагањима у мрежну инфраструктуру, складишта енергије и савремене софтверске системе управљања. Само тако можемо обезбиједити стабилност система, енергетску сигурност и дугорочну конкурентност.

Истовремено, регион мора наступати координисано. Енергетска транзиција није национално изолован процес; она је регионални и европски изазов. Прекогранична размјена електричне енергије, усклађивање регулативе, интеграција тржишта и примјена заједничких техничких стандарда предуслов су за потпуну искоришћеност потенцијала вјештачке интелигенције у енергетици. Самит у Требињу управо је простор у којем се та сарадња продубљује.

Политичка одговорност институција јесте да обезбиједе стабилан и предвидив регулаторни оквир који подстиче иновације и штити јавни интерес. С тим у вези, у Народну скупштину Републике Српске упутили смо измјене постојећих закона о енергетици и електричној енергији, којима се уводе савремена рјешења усклађена са европским директивама, а која се односе на складиштење електричне енергије.

Технолошки развој мора бити у функцији економског раста, отварања нових радних мјеста и јачања енергетске независности. Вјештачка интелигенција није циљ сама по себи – она је средство за ефикасније коришћење ресурса, боље планирање инвестиција и доношење одлука заснованих на подацима. У систему који постаје све сложенији, управљање без дигиталних алата више није одрживо.

Посебан значај има и сарадња са академском заједницом и технолошким сектором. Развој домаћег знања и стручности омогућава да дигитална трансформација не буде увозни концепт, већ домаћи развојни пројекат. Улагање у образовање, истраживање и иновације постаје једнако важно као и улагање у енергетску инфраструктуру.

Пред нама је вријеме великих промјена. Они који буду спремни да прихвате нове технологије и интегришу их у своје системе, биће лидери енергетске транзиције. Република Српска има потенцијал, ресурсе и институционалну одлучност да буде међу њима.

Увјерен сам да ће овогодишњи Самит енергетике у Требињу дати снажан подстицај том процесу. Дијалог, размјена искустава и представљање најновијих технолошких рјешења омогућиће нам да дефинишемо конкретне кораке ка паметном, стабилном и одрживом енергетском систему.

Будућност енергетике региона неће одредити само количина произведене енергије, већ начин на који њоме управљамо и Република Српска препознаје да улагања у производњу сама по себи нису довољна. Вјештачка интелигенција даје нам прилику да ту будућност обликујемо одговорно, стратешки и технолошки напредно.

Дугорочна одрживост нашег енергетског система зависи од јачања преносне и дистрибутивне мреже, интеграције паметних мрежа и примјене напредних софтверских система управљања заснованих на вјештачкој интелигенцији.

Сматрам да је од посебне важности да дигитална трансформација, прије свега, обухвати управо дистрибутивни сектор, који је најближи грађанима и привреди. Због тога сам у претходном периоду организовао састанке са предузећима „Електрокрајина“ у Бањалуци, „Електро-Бијељина“ у Бијељини и „Електрохерцеговина“ у Требињу, како бих се непосредно увјерио у стање на терену, значај функционисања дистрибутивне мреже и изазове са којима се суочавају оператори дистрибутивног система.

Теренски увид је показао да значајан дио мреже захтијева реконструкцију и модернизацију, те да временске непогоде додатно оптерећују систем, доводећи до вишедневних прекида у снабдијевању. Управо у овом сегменту видим огроман простор за примјену вјештачке интелигенције – у предиктивном одржавању, анализи ризика, оптимизацији управљања оптерећењима и бржем реаговању на кварове.

Влада Републике Српске је у овој години планирала резервисање могућности издавања гаранција за кредитна задужења у износу од 400 милиона КМ, од чега је 100 милиона КМ намијењено модернизацији и јачању дистрибутивне мреже. Та средства морају бити усмјерена у паметне технологије, савремене системе мјерења, даљинско очитавање и дигиталне платформе које ће омогућити бољу контролу губитака и већу поузданост снабдијевања.

Посебан значај има чињеница да ће модернизација дистрибутивне мреже створити предуслове за ширу интеграцију обновљивих извора енергије, електромобилности и децентрализоване производње, што је један од кључних циљева наше енергетске политике. Без јаке, паметне и отпорне мреже нема стабилне енергетске транзиције.

Истовремено, од свих субјеката у систему очекујем енергичније и одговорније дјеловање, рационално управљање ресурсима и усмјеравање одобрених тарифа искључиво у инвестиције и унапређење квалитета снабдијевања. Грађани Републике Српске имају право на уредно и квалитетно снабдијевање електричном енергијом, а наша је обавеза да систем учинимо самосталнијим и отпорнијим на спољне утицаје.

Стабилна енергетска будућност се не гради импровизацијом, већ визијом, инвестицијама и знањем. Вјештачка интелигенција, уз снажну институционалну подршку и одговорно управљање, представља један од кључних инструмената те будућности.

Аутор: Петар Ђокић, министар енергетике и рударства у Влади Републике Српске

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.