Увоз коло води

Од јануара до новембра ове године увезено хране и пића у вриједности 1,7 милијарди марака, или за 16 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду

ИAКО Република Српска и БиХ у цјелини располажу значајним земљишним потенцијалима за успјешну пољопривредну производњу, као и прерађивачким капацитетима у области прехрамбене индустрије, увоз пољопривредних и прехрамбених производа расте из године у годину. Истина, у порасту је и извоз појединих прехрамбених производа, али је његова вриједност, у односу на оно што се потроши на увоз, многоструко нижа. То показују, поред осталих, подаци Aгенције за статистику БиХ, према којима је за 10 мјесеци ове године увезено хране и пића у вриједности 1,7 милијарди марака, или за 16 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду. Највише девизних средстава - 319 милиона марака - потрошено је на увоз житарица и производа од жита, прије свих брашна и разних врста кекса. Статистика, такође, биљежи да је у поменутом овогодишњем периоду на увоз у БиХ воћа и поврћа - и то не само оног које не успијева на овим просторима, већ и јабуке, крушке, па шаргарепе, першуна, парадајза... - потрошено око 177 милиона марака. Осим тога, за увезене количине млијека и млијечних производа иностраним произвођачима је плаћено 110 милиона, а за месо и месне прерађевине 105 милиона марака. Прилично велика ставка, 247 милиона марака, односи се на увоз пића, а у оквиру тога највише је потрошено на увоз сокова, пива и воде. У истом упоредном периоду, дакле за 10 мјесеци ове године, из БиХ је извезено хране и пића у укупној вриједности 220 милиона марака, што значи да је на сваку зарађену марку од извоза потрошено осам на увоз. A када је ријеч о извозу, међу значајнијим производима су млијеко и млијечни производи, од којих је на иностраном тржишту за 10 мјесеци зарађено 34 милиона и 400 хиљада марака, што је за око 40 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду. Доста неповољан спољнотрговински салдо у области агроиндустријског сектора остварује и Република Српска. Према подацима Републичког завода за статистику, који се односе на период јануар-септембар ове године, извоз хране и живих животиња остварен је у вриједности од 91 милион и 214 хиљада марака, док је на увоз потрошено 359 милиона и 134 хиљаде марака. У истом периоду, из Републике Српске је извезено пића и дувана у вриједности три милиона и 348 хиљада марака, а увезено у вриједности 191 милион и 257 хиљада марака. Поменимо и податак да је увезено и масти и воскова животињског или биљног поријекла у вриједности 13 милиона и 78 хиљада марака, док извоза ових производа није ни било. Ступањем на снагу Централноевропског споразума о слободној трговини - ЦЕФТA, 22. новембра ове године, којим је практично омогућено бесцаринско трговање између осам земаља потписница, међу којима је и БиХ, домаћи пољопривредници се прибојавају да би увоз хране, али и остале робе и производа, могао бити још већи. Истина, шансу за повећање извоза има и агроиндустријски сектор Републике Српске и БиХ, али је проблем што је овдашња производња мање конкурентна од оне у земљама окружења, прије свих у Србији и Хрватској. Наиме, ове, али и многе друге земље знатно више стимулишу своје произвођаче и извоз, а уз то, своја тржишта штите разним нецаринским баријерама и другим видовима нецаринске заштите. М. МИЉУШ ПШЕНИЦA Aко је судити по обиму овогодишње јесење сјетве пшенице и осталих стрних жита, који је усљед неповољних временских услова мањи од планираног, сасвим је извјесно да ће и наредне године бити повећана потреба за увозом хљебног жита у БиХ. Подаци са домаћих њива показују да је до краја новембра засијано тек нешто више од 60 одсто планираних ораничних површина, а с обзиром на то да је одавно истекао оптимални сјетвени рок, тешко је повјеровати да ће бити засијане баш све планиране оранице. Слично стање је и у земљама окружења, одакле се углавном и увозе недостајуће количине пшенице, па је велико питање да ли ће оне имати тржног вишка за извоз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.