Почиње изградња фабрике за прераду кромпира на Борикама

РОГАТИЦА - Припреме терена за фабрику за прераду кромпира у Рогатици су при крају и ускоро би требало да почне изградња темеља, а покретање овог погона ће, према оцјенама надлежних и пољопривредника, значајно унаприједити производњу и обезбиједити сигуран пласман домаћих производа.

Нови производни капацитет на овом подручју представљаће важан искорак за локалне произвођаче који се годинама суочавају са нестабилним тржиштем и неизвјесним откупом. Изградњом фабрике кромпир произведен у овом крају добио би додатну вриједност кроз прераду, а што би директно утицало на раст прихода пољопривредника.

Нови прерађивачки капацитет отвара и нове могућности запошљавања, а могао би подстаћи и ширење засијаних површина, јер би произвођачи имали извјеснији пласман и јасније услове откупа. То би, истичу упућени, допринијело и већој стабилности цијена, али и смањењу зависности од увоза.

Сједиште фабрике биће на Борикама, на локалитету Арнаутовићи, на подручју у којем је 18 села у којим је кромпир основа пољопривредне производње. Са платоа Борика и осталих подручја општине сваке године убере се по 5.000 тона сјеменског и меркантилног кромпира. Дио тог кромпира произвођачи користе за властите  потребе, а вишак иде на домаће тржиште, као и у Србију.

ВИШАК

Међутим, и поред тога сваке године остајало је доста кромпира који је коришћен за исхрану стоке или је пропадао.

Да би се то избјегло, заживјела је идеја о отварању погона за прераду кромпира, а како ствари стоје, ова идеја је све ближа реализацији. На површини од око два дунума ових дана увелико се припрема терен.

- Ако све буде ишло по плану, ускоро треба да почне ископ и постављање темеља будуће фабрике у којој прва фаза рада предвиђа гуљење и вакумирање кромпира ради замрзавања. Друга и трећа фаза је комплетирање асортимана замрзнутих производа од кромпира за локално и друга тржишта - рекао је новоименовани директор Урош Планојевић.

ШТА КАЖУ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ

Пољопривредник са Борика Драган Џида, који годишње произведе у просјеку 300 тона кромпира, каже да ће фабрика за прераду  добро доћи.

- Нама је важно да у прераду улази домаћи производ. Ако буде дозвољен увоз свега и свашта, онда ће то бити пропала инвестиција - рекао је Џида.

Са њим се слаже и Горан Ујић из Подгаја у мјесној заједници Гучево, који годишње убере и до 100 тона кромпира за јело. Због недостатка капацитета за дораду и прераду, рече да је било година када је камионима бацао кромпир на депонију смећа.

- Отварањем фабрике, надам се, да тога више неће бити и да ће тржиште бити организованије и одговорније - рекао је Ујић.

Произвођач кромпира Ненад Вуковић из Доњих Обртића сматра да ће покретање фабрике за прераду посебно добити на значају за коју годину када се посао разради.

- Све у свему, очекујемо боље дане за све произвођаче у нади да ће их из године у годину бити све више - истакао је Вуковић.

ЗАДРУГА

У овом пројекту није изостала подршка ресорног министарства и Владе Републике Српске. Основана је посебна пољопривредна задруга "Агро план", која већ има више од 60 чланова - произвођача кромпира са подручја општине, а очекују се чланови и са подручја сусједних општина и регија, посебно Сокоца и Пала у којим кромпир није лошијег квалитета од чувеног боричког.  Задруга је и носилац цјелокупног пројекта од идеје до изградње фабрике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.