У којим секторима и због чега је дошло до највећег раста зарада

БАЊАЛУКА - Телекомуникације, металопрерада и фармацеутска индустрија постали су најјачи мотор раста плата у Републици Српској гдје су у овој години забиљежена повећања од 20 до чак 37 одсто, што стручњаци тумаче као директан резултат борбе привреде за стручну радну снагу и јачања извозно оријентисаних сектора.

Према посљедњој анализи портала "МојПосао.ба", просјечна плата у БиХ ове године порасла је за девет одсто, али су највеће промјене забиљежене у секторима који носе привредни раст. У Српској највећи скок плата имале су телекомуникације са чак 37,18 процената, затим металопрерађивачка индустрија 29,48 одсто, те хемијска и фармацеутска производња 20,92 одсто. Док у ФБиХ највеће повећање биљеже финансијске услуге, малопродаја и текстилна индустрија, у Српској управо технолошки и прерађивачки сектори предњаче по виталности и потреби за стручним кадром.

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић истакао је за "Глас" да је значајнији раст плата у појединим областима условилo искључиво тржиште и потреба компанија да задрже стручну радну снагу.

- Тржиште је диктирало потребу да се плате подигну на ниво који омогућава очување радника и одржавање пословања. То је посебно изражено у фармацеутској производњи и другим индустријама гдје је потражња за радном снагом велика - казао је Рачић.

Према његовим ријечима, као најперспективније области издвајају се фармацеутска производња, гдје домаће компаније биљеже континуиран раст и планирају проширење капацитета, као и сектор услуга, телекомуникације и ИТ индустрија, који све више прате свјетске трендове и извозно су оријентисани.

- Ипак, највећи носиоци индустријске производње и извоза остају прерађивачке дјелатности. Зато је заштита њихове конкурентности приоритет - рекао је Рачић.

Он подсјећа да је Комора учествовала у разговорима са Владом Српске у вези са израдом буџета за наредну годину, с циљем јачања подстицајних мјера.

- Сматрамо да оквир подстицаја за високе технологије треба повећати са 24 на 40 милиона КМ. Подржавамо и иницијативу да се локалним заједницама обезбиједи десет милиона марака за уређење пословних зона, а предлажемо и нову категорију подршке за инвеститоре који долазе по посебним програмима, за шта би требало издвојити 20 милиона КМ - нагласио је Рачић.

Економиста Александар Љубоја истиче да раст плата зависи од глобалних кретања, али и од структуре домаће привреде.

- Ако је у структури привреде доминантна дјелатност која тренутно доживљава експанзију, нормално је да ће ту расти и плате. Међутим, уколико дође до засићења или кризе у једном или више сектора, то одмах утиче на пад тражње и успоравање раста - објаснио је Љубоја.

Он је поручио да су прогнозе тешке због турбулентног геополитичког и енергетског окружења.

- Ако је раст плата посљедица повећаног обима производње и стабилне тражње, онда је то позитиван показатељ. Али, ако је условљен недостајућом радном снагом или нефинансијским факторима, може имати негативне ефекте. Све зависи од узрока раста у појединим секторима - казао је Љубоја.

ПОСЛОВНИ АМБИЈЕНТ

Према ријечима Горана Рачића, Привредна комора РС ради и на побољшању законских и подзаконских аката како би се створио повољнији амбијент за пословање.

- План нам је да наредне године обезбиједимо и знатно јачи наступ домаћих компанија на међународним сајмовима - казао је Рачић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.