У блокади скоро 37.000 предузећа

Бањалука - Број блокираних фирми у БиХ не престаје да се повећава, па је барем један блокиран рачун почетком марта имало 36.938 предузећа, што је у односу на мјесец раније за 402 више.

Према подацима Централне банке БиХ, почетком овог мјесеца у БиХ је укупно било блокирано 60.410 рачуна, што је у односу на стање почетком прошлог мјесеца више за 785 рачуна.

- Почетком фебруара било је укупно блокирано 59.625 рачуна, док је барем један блокиран рачун 36.536 фирми - показују подаци Централне банке.

Као и до сада, на овом списку нашле су се мале продавнице и услужне радње, угоститељски објекти, средња и велика предузећа, удружења, спортски клубови, политичке партије и други.

Међу предузећима која имају блокиран рачун, између осталих, налазе се "Жељезнице ФБиХ", "Центротранс" из Сарајева, "Жељезара" Зеница, "Борац трговина" из Травника, "Добој-путеви" из Добоја, "Фабрика коже Лауш", "Фабрика шећера" Бијељина, "Елмонт" из Бањалуке, "Орион 3", ФК "БСК" Бањалука, Робна кућа "Кастел", "Интерекс" Бањалука, "Еуросплет" Бањалука и други.

Члан Удружења економиста РС "SWOT" Милош Тодоровић каже да повећање броја фирми које имају блокиране рачуне показује да је неликвидност која је присутна већ дуже вријеме проблем број један у привреди РС и БиХ.

- Тај тренд се наставља и очигледно је да фирме све теже измирују своје обавезе - нагласио је Тодоровић.

Он је истакао да је веома тешко наћи брзо и ефикасно рјешење за тренутну ситуацију, јер овај проблем није настао у кратком периоду.

- Постоје проблеми који су унутрашње природе, али и они који су настали због економске кризе која је присутна у цијелом свијету. Проблем неликвидности је веома изражен и у земљама у окружењу, тако да не можемо рећи да је то само код нас, али једно од рјешења могло би бити да се, по узору на земље из региона, законски ограниче рокови плаћања - нагласио је Тодоровић.

Он је истакао да у Словенији и Хрватској постоји законски рок плаћања, те да су против оних који не плате у року предвиђене одређене казне.

- Тиме бисмо добили доста чистију ситуацију кроз одређен период, јер неке фирме свјесно уђу у посао да би превариле некога, јер знају да је за наплату потребан дужи период - нагласио је Тодоровић и додао да се на тај начин у зачарани круг дуговања увлаче фирме које би могле добро да послују.

Компензација

Тодоровић истиче да би једно од рјешења за побољшање ликвидности предузећа могло да буде и спровођење мултилатералне компензације коју је Влада и предвидјела економском политиком за ову годину.

- Тиме би се унутрашњи дуг смањио, односно "пребила" би се међусобна дуговања између јавног и приватног сектора. Постоји велики унутрашњи дуг који би се могао дјелимично ријешити тиме што би се направила мултилатерална компензација. Међутим, проблем би могао да буде то што Влади није у интересу да то уради, јер су највећи дужници у ствари јавне и републичке институције - нагласио је Тодоровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.