Фото: У банкама мање 790 милиона КМ
БAЊA ЛУКA - Укупни депозити у БиХ на крају августа ове године износили су 12,02 милијарде марака и мањи су за око 790 милиона марака у односу на исти период прошле године када су износили 12,81 милијарду марака.
Казали су ово "Гласу Српске" у Централној банци БиХ (ЦБ БиХ) и истакли да у укупном износу депозита, депозити становништва учествују са 5,36 милијарди марака.
- У односу на август 2008. године ови депозити су, на нивоу БиХ, мањи за око 373,5 милиона марака - казали су у банци.
Према подацима Централне банке депозити приватних подузећа и удружења у истом периоду износили су 1,93 милијарде марака. - Статистика показује да су ови депозити у односу на август 2008. године мањи за око 25 милиона марака - рекли су у ЦБ БиХ.
Објашњавају да је до смањења депозита крајем прошле године дошло због утицаја свјетске кризе, када су грађани, забринути за сигурност свог новца, повлачили депозите.
- Банкарски сектор је показао зрелост и стабилност, те су и у вријеме највеће кризе, када је дошло до повлачења депозита, банке одговориле на све захтјеве клијената - кажу у ЦБ и додају
да су се, због недостатка финансијских средстава на свјетском тржишту, банке окренуле домаћим изворима који су прилично ограничени, те да је дошло до повећања каматних стопа.
- У овом тренутку видљиве су назнаке благог смањивања каматних стопа. Тренутно је присутна смањена кредитна активност банака, али и потражња за кредитима - истичу у банци.
Предсједник Секције за банкарство у Удружењу економиста РС "СЊОТ" Aлександар Љубоја сматра да је на смањење депозита утицала смањена привредна активност усљед рецесије.
- Крајем прошле године у БиХ се десио удар панике и људи су повлачили новац из банака. Ипак долази до поновног враћања депозита, иако то још увијек није довољно да би се надомјестио минус који се догодио повлачењем новца прошле године - казао је Љубоја.
У Централној банци БиХ истичу да је посљедњих мјесеци забиљежен тренд раста укупних депозита у комерцијалним банкама. Они наводе да се то посебно односи на орочене и штедне депозите становништва.
Aлександар Љубоја истиче да се у кризним временима потрошња обично смањује и да људи више чувају новац. Инвестиције се смањују, а новац се ставља у банке гдје је мањи принос али је сигурнији, каже Љубоја, те због тога поново долази до раста штедње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.