Свјетска банка упозорава на нови скок глобалних цијена енергената: Домаће тржиште пред новом кризом

Данијела Бајић 30.10.2026 07:14

Фото: Глас Српске

БАЊАЛУКА - Раст цијена енергената на свјетском тржишту могао би додатно оптеретити грађане и привреду Републике Српске, кроз скупље гориво, транспорт и храну, док економисти упозоравају на пад куповне моћи, веће трошкове производње и ризик од успоравања привредне активности.

Најважније бројке

32 одсто би, према прогнози Свјетске банке, могле порасти цијене енергената на свјетском тржишту ове године.
92 долара очекивана просјечна цијена барела нафте „брент“.
60 одсто могући раст цијена гаса у Европи.

Енергенти би могли поскупјети 32 одсто

Свјетска банка у најновијем извјештају прогнозира да би цијене енергената на глобалном тржишту ове године могле порасти за 32 одсто, у односу на ранију процјену од 24 одсто. Као главне разлоге наводи сукобе на Блиском истоку и поремећаје у снабдијевању, уз очекивану просјечну цијену нафте "брент" од 92 долара по барелу и раст цијена гаса у Европи од готово 60 одсто. Посебан разлог за забринутост представља могућност додатног поскупљења минералних ђубрива и хране, јер су високи трошкови производње већ оптеретили пољопривреднике и потрошаче. Нови раст цијена енергената могао би додатно погоршати постојеће стање, повећати трошкове пољопривредне производње и појачати притисак на цијене домаћих прехрамбених производа.

Економиста Игор Гавран истакао је за "Глас" да су прогнозе засноване на тренутним глобалним околностима, али да би смиривање сукоба на Блиском истоку и у Украјини могло релативно брзо довести до стабилизације тржишта и пада цијена.

- Ова прогноза важи под претпоставком да садашња ситуација не буде промијењена. Уколико дође до примирја и нормализације снабдијевања, могло би доћи до релаксације тржишта и пада свјетских цијена - рекао је Гавран.

Скупље ђубриво пријети пољопривреди и цијенама хране

Он је навео да би посљедице за Републику Српску могле бити блаже када је ријеч о ђубривима, с обзиром на снабдијевање гасом из Русије, али да је тржиште горива изразито зависно од увоза.

- Код горива смо зависни од увоза и глобална кретања непосредно се одражавају на домаће цијене. Ипак, оне су већ веома високе па је тешко очекивати знатно погоршање без нових великих поремећаја - истакао је Гавран.

Према његовим ријечима, дугорочно највећи проблем представља производња хране, јер се домаћи пољопривредници, осим са скупљим ђубривима и другим инпутима, суочавају и са неравноправном конкуренцијом увозних производа.

Већи трошкови производње и транспорта смањују профит предузећа

Економиста Милош Грујић оцијенио је да би се раст цијена нафте и нафтних деривата на домаћим бензинским пумпама могао осјетити већ током наредних седмица, док би скупља енергија постепено повећавала трошкове производње и транспорта.

- На тржишту горива слиједи директно преливање берзанских осцилација. Истовремено, тржиште електричне енергије у Републици Српској заштићено је до краја године захваљујући домаћој производњи, али притисак на производну цијену струје остаје па би питање поскупљења могло бити актуелно почетком наредне регулаторне године - рекао је Грујић.

Он је нагласио да ће скупљи транспорт и сировине смањити профитне марже предузећа, док ће раст цијена хране и основних производа додатно умањити куповну моћ становништва.

Посебно осјетљива је пољопривреда, јер високе цијене минералних ђубрива повећавају трошкове производње и могу утицати на приносе и цијене домаће хране.

- Комбинација скупљих инпута, транспорта и слабије потрошње ствара стагфлаторне притиске. Предузећа, нарочито мала и средња, могла би се суочити са проблемима ликвидности, смањеном конкурентношћу и одгађањем инвестиција, док би скупљи капитал додатно отежао измиривање обавеза - истакао је Грујић.