Фото: Архива
БАЊАЛУКА - Суша и ниски водостаји озбиљно су угрозили производњу рибе у Српској, што ће, уз раст трошкова енергената и хране, неминовно довести до смањења приноса и поскупљења на тржишту.
Рибњаци широм Српске налазе се у незапамћено тешкој ситуацији, а ако изостану кише и у наредним седмицама, губици ће, кажу произвођачи, бити још већи, због чега је опстанак домаће производње све неизвјеснији.
Предсједник Групације удружења произвођача рибе при Привредној комори РС и директор компаније "Тропик рибарство" Зоран Тепић истакао је за "Глас" да је сушни период ове године наступио раније него што је уобичајено, а да праве кише готово није ни било.
- Водотоци су на минималним котама, а ако у августу и септембру не буде значајнијих падавина, можемо очекивати још гору ситуацију. Ово је једна од најтежих сезона које памтимо. Имали смо два екстрема у кратком периоду, од поплаве крајем марта и почетком априла, а затим наглу сушу - казао је он.
У општини Језеро, гдје се налази један од њихових највећих рибњака, трећина капацитета је, истакао Тепић, била потопљена.
- Том приликом је оштећен и водозахват на ријеци Пливи, што нам је додатно смањило количину расположиве воде - рекао је Тепић.
Да би ублажили посљедице, били су, додаје он, принуђени да хитно набаве машине за обогаћивање воде кисеоником те су склопили уговоре с добављачима течног кисеоника.
- Тренутно имамо око 450 тона биомасе. Без додатног кисеоника не би било могуће одржати живу рибу у овим условима. За сада нисмо забиљежили масовније угинуће, јер радимо у планинским условима гдје температура воде не прелази 12-13 степени. Међутим, недостатак воде је озбиљан проблем - нагласио је Тепић.
Према његовим ријечима, ситуација је још тежа у шаранским и топловодним рибњацима, који су изложени већем загријавању.
- У прњаворском рибњаку смо, прије неколико година, због повишене температуре воде имали велико угинуће. Сличан сценарио је могућ и ове године - упозорио је Тепић.
Према његовим процјенама, овогодишњи принос ће, по садашњим показатељима, бити мањи за 20 и више одсто у односу на планирани, што ће довести до поскупљења.
- Раст цијена неће бити већи од десетак процената. Ипак, тржиште је непредвидиво и не можемо знати у којој мјери ће трговци искористити ту ситуацију - казао је Тепић, додајући да је шарана, традиционално најтраженије рибе током поста, све мање на тржишту.
Слична ситуација је и у другим дијеловима Српске. Власник предузећа "Рибарство Марјановић" у Дервенти Станиша Марјановић каже да су суша и високе температуре све већи проблем.
- Већ сада нисмо постигли неке планиране нивое у дијеловима рибњака. За сада нема већих посљедица, али је ситуација неизвјесна. Ако се настави овакав тренд, нећемо имати довољно воде. У шаранској производњи не можемо много учинити, једино редовно кречење рибњака - рекао је Марјановић.
Најударнији период, како је он истакао, је август и прва половина септембра.
- Производња шарана директно зависи од временских прилика у том периоду - наглашава Марјановић.
У Херцеговини је ситуација драматичнија. Директор компаније "Бутрекс рибарство" Вељко Буђен истиче да су љета све тежа, а да је водостај у Билећком језеру на историјски ниском нивоу.
- Ту смо производњу обуставили и пребацили се на узгој калифорнијске пастрмке на Дрини, јер у Требињу више нема услова. Август и септембар ће бити критични и питање је хоћемо ли уопште издржати - рекао је Буђен.
Што се тиче помоћи институција Зоран Тепић каже да за сада стиже једино кроз подстицаје за примарну производњу и капитална улагања од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.
- Та средства омогућавају набавку опреме која смањује спољне утицаје и губитке воде, али не могу покрити све изазове са којима се суочавамо - истакао је Тепић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.