Сукоб на Блиском истоку отвара европска врата фирмама из Српске

БАЊАЛУКА - Глобални поремећаји у ланцима снабдијевања подстакли су европске компаније, првенствено из Њемачке и Италије, да се окрећу ближим тржиштима, што домаћим привредницима отвара простор за нове послове, под условом да произвођачи успију премостити изазов недостатка квалификоване радне снаге и испунити строге еколошке стандарде ЕУ.

Потпуни опоравак и даље је под снажним утицајем спољних фактора, али кључ успјеха домаћих компанија лежи у њиховој способности да брзо одговоре на специфичне захтјеве тржишта кроз поуздану испоруку и висок квалитет.

Како наводе представници привредне заједнице, иако БиХ цјеновно тешко може парирати азијској конкуренцији, њена главна предност и даље почива на квалитету финалних производа и географској близини европском тржишту.

• Окретање Европе

Према ријечима секретара гранских удружења у Привредној комори Републике Српске Бошка Боројевића већ је уочљив благи тренд окретања европских компанија ка географски ближим тржиштима.

- Видљиво је да компаније, посебно из Њемачке, Аустрије и Италије, разматрају набавке из региона. Република Српска ту има одређене предности, прије свега због близине тржишту ЕУ, постојеће индустријске базе и дугогодишње сарадње са партнерима - истакао је Боројевић за "Глас".

Он додаје да је ријеч о постепеном процесу који ће зависити од конкурентности домаћих произвођача, квалитета и поузданости испоруке. У металском сектору, како наводи, највећа потражња влада за дијеловима за ауто-индустрију, металним конструкцијама, машинским компонентама те обрађеним челиком и алуминијумом, уз све већи значај "зелених" стандарда и смањења емисије CO₂ (ЦБАМ директива).

• Изазов

С друге стране, изазов остаје недостатак радне снаге. Послодавци, подсјетио је он, већ дуже вријеме указују на мањак квалификованих радника и инжењера.

- Да бисмо искористили прилике, неопходно је улагање у образовање и задржавање кадрова - нагласио је Боројевић.

Када је ријеч о дрвној индустрији, секретар Удружења шумарства и прераде дрвета при Привредној комори РС Игор Андрић сматра да је још рано говорити о конкретном повратку европских наруџби из Азије.

- Ово је још кратак период да би се видјели јасни ефекти. Нема значајнијих повратних информација од привредника, али се осјети одређени оптимизам код оних који су преживјели кризу. Помињу се нови уговори и постоје назнаке опоравка - рекао је Андрић.

• Адути

Према његовим ријечима, главни извозни адути домаће дрвне индустрије остају намјештај, полупроизводи попут лијепљених плоча и греда, као и подне облоге.

- Наши производи имају своје мјесто на европском тржишту, прије свега због квалитета, поузданости и близине, иако је конкуренција из Азије и даље снажна, нарочито када је ријеч о цијенама - додао је Андрић.

Сличан став дијеле и у ФБиХ. Потпредсједник Привредне коморе ФБиХ Мирсад Јашарспахић истиче да свака глобална криза у ланцима снабдијевања отвара простор за нове играче.

- Гдје год нека карика испадне, то је прилика за друге. Не можемо говорити да БиХ као цјелина има шансу, већ да је има сваки привредник који је спреман да одговори захтјевима тржишта - поручио је Јашарспахић.

Он подсјећа да су метална, електро и индустрија намјештаја окосница извоза БиХ и да су управо ти сектори највише повезани са тржиштем Европске уније.

• Извоз

Јануарски подаци о извозу не могу се сматрати релевантним показатељем кретања у дрвној индустрији, јер традиционално не одражавају стварно стање на тржишту. Привредници истичу и да је током кризе значајан број предузећа у овом сектору престао са радом, што додатно отежава бржи опоравак и искоришћавање нових пословних прилика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.