Старе задруге губе битку на тржишту

БАЊАЛУКА - Земљорадничке задруге с краја прошлог вијека губе битку са модерним начином пословања и полако нестају, због чега би, кажу пољопривредници, додатну пажњу требало посветити самој организацији и удруживању, јер би то повећало конкурентност пољопривредне производње.

Један од примјера је и лакташка Земљорадничка задруга "Агро-Ђурић" Јаружани, за коју је Окружни привредни суд у Бањалуци прије неколико дана донио рјешење за отварање стечајног поступка. Приједлог за отварање стечајног поступка поднесен је још крајем јула прошле године, јер су, између осталог, рачуни у блокади дуги низ година. 

Предсједник Задружног савеза Републике Српске Рајко Кулага казао је за "Глас Српске" да у регистру тренутно постоји 386 задруга, од којих је свега 110 активно, док је у процесу успостављања пословања још десетак новооснованих.

- Све остало су неактивне задруге. Има одређен број задруга које су пасивне и имају проблема у пословању и оне ће се угасити, питање је само дана када - рекао је Кулага.

Углавном су то, додаје он, старе задруге из претходних система, које су имале одговарајућу имовину и све што је потребно, међутим менаџмент већине њих се није успио ускладити са новим условима пословања на тржишту.

- Једна од њих је и лакташка "Агро-Ђурић", гдје је посљедња ревизија, по програму ванредних ревизија, урађена 2007. године - казао је Кулага, додајући да је до сада већ 120 задруга ликвидирано и избрисано из судског регистра, већином из пријератног периода.

Нове задруге имају добре менаџере и они, према његовим ријечима, имају јасну визију рада задруга и самог задругарства.

- За разлику од старих, нове задруге остварују одличне резултате и све се постепено развијају. Суштина је да оне окупљају ситнија и средња пољопривредна газдинства, којима омогућавају организовану производњу, односно откупљују и пласирају производе. Једноставно речено они су продужена рука пољопривредника - објаснио је Кулага.

Све већи број задруга откупљене производе, које не успију продати, задржавају и стварају нову вриједност тако што их прерађују. Тешко да би, додаје он, све то задруге могле саме да немају подршку ресорног министарства.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да је нестао некадашњи облик удруживања пољопривредника са самим тржиштем и добављачима репроматеријала.

- Тако би и данас требало да се ради, тако да пољопривредници са мање улагања постижу боље резултате. На примјер, да сви користе неку радну машину коју набави задруга. С друге стране, ту је и увезивање и нуђење на тржиште већих количина робе, гдје могу бити конкурентнији. Због тога сматрамо да би требало више пажње посветити организацији и удруживању произвођача - казао је Маринковић.

Додао је да тај вид сарадње међу домаћим пољопривредницима није толико изражен путем земљорадничких задруга, с обзиром на то да су све добављачке куће, односно пољопривредне апотеке, саме по себи задруге у смислу да произвођачи код њих могу узети дио репроматеријала и онда кроз своју робу платити.

Јубилеји

Рајко Кулага каже да су у току припреме за обиљежавања 118. година земљорадничког пољопривредног задругарства у Српској.

- У априлу ћемо обиљежити и 25 година рада и пословања Задружног савеза Републике Српске, као самосталне и независне кровне организације задругарства Српске - казао је Кулага.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.