Фото: Српска имала највећи раст БДП-а на западном Балкану
БAЊA ЛУКA - Бруто друштвени производ (БДП) РС у посљедњих пет година у просјеку је растао по номиналној стопи од 9,1 одсто, док су плате у овом периоду порасле за половину. Укупно повећање БДП-а у 2009. у односу на 2006. годину износи 29,8 одсто, што представља највећи раст међу земљама западног Балкана.
У Министарству финансија РС кажу да је реална стопа БДП-а 2006. године у РС износила 5,8 одсто, 2007. године 6,7 одсто, у 2008. раст БДП-а износио је 6,2 одсто, док је у 2009. години БДП имао нулту стопу раста.
- Просјечна нето плата у 2009. години већа за 51,2 одсто од просјечне плате у 2006. години, а у овом периоду плате су расле по стопи до 14,8 одсто - казали су у Министарству.
БДП РС у 2008. растао је 15,5 одсто номинално и 6,2 одсто реално, док је у 2009, у години свјетске економске кризе, номинално порастао за 0,1 одсто у односу на 2008. годину и износио је 8,48 милијарди марака.
Директор Економског института Бања Лука Душко Јакшић каже да је Република Српска од 2005. до 2008. године имала највећу стопу раста БДП-а на западном Балкану.
- Чак и у 2009. години РС је имала најмањи пад БДП-а у односу на земље региона. Друштвени производ прошле године био је на нултој стопи раста, док је код земаља у региону пао за два до пет одсто. То се десило због тога што смо у том периоду обезбиједили значајне инвестиције и покренули производњу, прије свега у Рафинерији нафте у Броду, али покренути су и неки други капацитети - казао је Јакшић.
Додао је да криза није потпуно заобишла ни РС и да се то највише види по томе што су смањене дознаке из иностранства.
- Ипак, морамо да примијетимо да код нас у периоду највећег утицаја кризе није заустављена ниједна инвестиција. У прилог томе говоре и чињенице да је у Рафинерији у Броду у периоду 2008. и 2009. било доста инвестиција, настављена је изградња аутопута Бања Лука - Градишка, као и модернизација жељезница. Дакле, није нам се десило да смо неку инвестицију прекинули или неку фабрику затворили - казао је Јакшић.
Додао је да је захваљујући томе, иако је прерађивачка индустрија била угрожена, у РС задржан ниво плата.
- Све анализе показују да имамо велику потрошњу изнад реалне материјалне производње. Aко желимо да задржимо постојећи ниво плата морамо у што скоријем периоду да остваримо раст БДП-а између три и шест одсто - казао је Јакшић.
Она је навела да је укупан дуг РС на крају 2009. године износио 3,2 милијарде марака или 38,8 одсто БДП-а, од чега је спољни дуг 21,9 одсто, а унутрашњи 16,9 одсто БДП-а.
Индустријска производња у прошлој години, када су многи биљежили негативне стопе, у РС расла је за 19 одсто, а овај тренд раста наставља се и у овој години.
Просјечна плата 2006. године износила је 521 марку, 2007. године 585 марака, а 2008. године 755 марака. Просјечна плата у 2009. години у Републици Српској била је 788 марака, док је у фебруару ове године износила 772 марке.
Јакшић каже да су плате у Српској, ако се пореде у односу на земље у окружењу са сличним или истим БДП-ом, више него у тим земљама.
- У Републици Српској плате су скоро дупло веће него у Бугарској, веће су и од оних у Македонији, док је иста као у Србији - нагласио је Јакшић.
Спољнотрговинска размјена у РС у прошлој години износила је 5,24 милијарди марака.
Стопа незапослености у прошлој години била је 21,4 одсто, а запослености 37,2 одсто. Лани је незапослено било близу 140.000 људи.
Хрватски бруто друштвени производ у 2009. години био је реално мањи за 5,8 одсто у односу на 2008. годину. Статистички подаци показују да БДП Хрватске посљедњи пут има пад 1999. године, и то 1,5 одсто.
Према подацима Републичког завода за статистику Србије, БДП је забиљежио пад од три одсто у 2009. у односу на претходну годину. Вриједност БДП-а Србије у 2009. години била је 31,5 милијарди евра.
- На пад БДП-а у Србији од 1,6 одсто у посљедњем кварталу 2009. године највише су утицали трговина, прерађивачка индустрија и грађевинарство - подаци су Завода.
Додају да су ублажавању пада БДП-а у том периоду највише допринијели саобраћај, сектор финансијског посредовања и остале услуге.
Према подацима Завода, у првом кварталу прошле године реални пад БДП-а износио је 4,1 одсто, у другом 4,2, у трећем 2,3, а у четвртом 1,6 одсто.
Према процјенама за прошлу годину БДП-а у Федерацији БиХ остварио је пад за више од три одсто.
| Бугарска | 270 евра |
| Македонија | 333 евра |
| Румунија | 353 евра |
| Р. Српска |
394 евра |
| ФБиХ | 401 евро |
| Србија | 394 евра |
| Црна гора | 463 евра |
| Хрватска | 728 евра |
| Словенија | 936 евра |
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.