Сјеменска производња у Српској

Процјене показују да се са наших њива обезбјеђује тек нешто више од 15 одсто потребних количина квалитетне сортне сјеменске пшенице... Диспаритет цијена сјеменске и меркантилне пшенице

УМЈЕСТО да се повећава и да у што већем обиму подмирује домаће потребе, производња сјеменске пшенице, али и осталих стрних жита, у Републици Српској посљедњих неколико година је у опадању. Усљед тога, недостајуће количине квалитетног и прилично скупог сјеменског материјала морају да се обезбјеђују из увоза, углавном из Србије и Хрватске и за то се издвајају знатна девизна средства. Процјене показују да се са домаћих њива обезбјеђује тек нешто више од 15 одсто потребних количина квалитетне сортне сјеменске пшенице, а производњу су прошле године остварили једино Пољопривредно добро "Семберија", из Новог села код Бијељине, и Завод за стрна жита Пољопривредног института Републике Српске, у Бањој Луци. Према ријечима директора "Семберије" Милорада Јовановића, некада је производња сјеменске пшенице на имању овог пољопривредног добра била организована на 400 до 500 хектара, а минуле сјетвене сезоне на око 125 хектара. Са тих површина пожњевено је, а касније и дорађено, око 300 тона квалитетног сортног сјемена, које ће највећим дијелом бити задржано за властите потребе. - На површинама којима располаже, Пољопривредно добро "Семберија" могло би да произведе довољно сјеменске пшенице за подручје цијеле Семберије, гдје се овим хљебним житом сије у просјеку 13 хиљада до 15 хиљада хектара - изјавио је нашем листу Јовановић. За такву производњу, додао је, располажу и дорадним капацитетима. Aли, проблем је што је оваква производња у посљедње вријеме постала нерентабилна, усљед диспаритета цијене меркантилне и сјеменске пшенице, као и неодговарајућег подстицаја. - Примјера ради, не можемо да остваримо премију за произведене количине које користимо за заснивање властите производње, јер је, бар досадашњим Правилником о подстицајима, предвиђена премија само за продате количине сјеменске пшенице. Сматрамо да би таква премија требало да се одреди за произведене и дорађене количине, јер ако је сјеме прошло дораду, онда као такво може да се употријеби једино за сјетву - казао је Јовановић. Протекле јесени, Завод за стрна жита Пољопривредног института Републике Српске засновао је производњу сјеменске пшенице на 25 хектара. Осим тога, на 17 хектара је заснована сјеменска производња озимог јечма, те тритикалеа на 14 хектара, а у плану је и сјетва сјеменске зоби на око 20 хектара. Стручњак за селекцију и оплемењивање стрних жита др Драган Мандић потврдио је нашем листу да је био планиран нешто већи обим сјеменске производње, али се у томе није успјело, прије свега усљед неповољних временских услова, који нису омогућавали пуну примјену технолошког процеса у овој специфичној и доста захтјевној производњи. Прошлогодишња производња квалитетних сората сјеменске пшенице у оквиру Пољопривредног института износила је око 350 тона, сјеменског јечма 80 и тритикалеа око 50 тона. М. МИЉУШ ТРЖИШТЕ Према мишљењу др Драгана Мандића, више је разлога за низак ниво сјеменске производње у Српској, а као један од важнијих он је навео то што је оваква производња до сада била недовољно вреднована, па је било једноставније да се сјеменска роба увози. - Међутим, ако је судити по тренутној ситуацији на свјетском тржишту меркантилне и сјеменске пшенице, као и осталих житарица, сигурно је да ће се стање и код нас мијењати, првенствено у погледу веће заинтересованости и повећаног броја произвођача квалитетног сјеменског материјала - оцијенио је Мандић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.