
БЕОГРАД - Широм Европе граде се гига-фабрике батерија, а компанија Веркор је у Француској већ покренула пробну производњу.
Веркор је започео производњу у француском Данкирку, у такозваној Долини батерија, а комерцијални старт се очекује 2026. и главни купац биће Рено, преноси портал "Energynews".
Такође, гига-фабрике батерија тражиће поуздане и одрживе изворе литијума из Европе.
Фабрике из Долине батерија већ за неколико година би могле да се снабдијевају литијумом из рудника Емили који развија француска компанија Имерис.
Процјењује се да ће овај рудник, који је Брисел прогласио за стратешки, обезбиједити довољно литијума за производњу 700.000 батерија годишње.
ACC (Automotive Cells Company), заједничи подухват компаније Stellantis, Mercedes-Benz i TotalEnergies, гради гигафабрике литијумских батерија у Француској, Њемачкој и Италији.
ИноБат из Словачке планира гигафабрике и центре за развој батерија у Словачкој, а једна је најављена и у Ћуприји.
У Суботици, компанија ЕлевенЕс већ има прву европску фабрику ЛФП батеријских ћелија.
Из те компаније више пута су истакли да би домаћи ланац, од руде до готове батерије, створио шансу за развој цјелокупне индустрије, укључујући домаће фирме.
Ове фабрике, које су ослоњене на високу технологију и сигурне добављачке ланце, све више гледају ка мјестима гдје се развијају европска налазишта литијума.
Повезивањем локалне производње литијума са домаћим и регионалним индустријским капацитетима, отвара се могућност да читав ланац производње електричних возила остане у Европи.
Литијумски бум у Европи отвара и нове пословне прилике.
Трка за литијумом, кључним елементом енергетске транзиције, доноси више од сигурности снабдијевања и све више се захуктава широм Европе, јер отвара врата економском развоју и јачању малих и средњих предузећа широм континента.
Отварање нових рудника и рафинерија све више повезују локалне фирме са свјетским гигантима, посебно у земљама са снажном аутоиндустријом.
Иза сваког рудника литијума стоји мрежа компанија које обављају повезане послове, од истраживања и бушења, преко транспорта, до производње батеријских компоненти, рециклаже и дигиталног управљања.
Те фирме запошљавају локалну радну снагу, улажу у технологију и развијају вјештине тражене на европском тржишту.
ЕУ је кроз Закон о критичним сировинама и Зелену индустријску стратегију јасно поручила да литијум, кобалт и никл нису само сировине већ шанса за развој отпорније и конкурентније економије.
Земље у којима се развијају рудници могу постати регионални центри за е-мобилност, складиштење енергије и циркуларну економију.
У том оквиру, мала и средња предузећа добијају прилику да постану носиоци иновација, запошљавања и локалног развоја, а уједно и зелене будућности континента.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.