Сигурност само уз руски гас?

БАЊАЛУКА - Србија, али и Република Српска, за разлику од већине европских држава, неће имати проблема при набавци и куповини неопходног гаса, јер су успеле да задрже добре и коректне односе са Русијом, која је један од највећих, али и најјефтинијих глобалних произвођача овог стратешког енергента неопходног у привредном развоју сваке земље.

Сматра ово стручњак за енергетику Војислав Вулетић, наводећи да се то не може рећи за Европу, која ће се готово сигурно због своје политике санкција према Русији, уколико је ускоро не промијени, а за шта нема назнака, наћи у необраном грожђу, вјероватно већ током ове зиме, јер су гасна складишта полупразна.

На ово је недавно добронамјерно упозорено и од стране челника компаније "Гаспром" који су истакли да би се Европска унија могла суочити са великом несташицом гаса ако буде хладна зима, али и да би сами трошкови могли бити знатно већи јер цијена овог енергента иде на горе како се приближава зимска сезона.

Према ријечима Вулетића, велике промјене на свјетској енергетској мапи, до којих је дошло након готово потпуног стратешког заокрета Русије према Кини, односно Азији, а што је посебно постало очигледно након најаве градње и гасовода "Снага Сибира 2", неће утицати на Србију и Републику Српску, јер Руска Федерација располаже огромним количинама гаса, с којим може несметано снабдијевати и ове просторе преко изграђеног гасовода "Турски ток", преко којег се у Европу допрема руски гас.

- Ако се и Европа којим случајем једног дана опамети, а мораће уколико не жели дотаћи потпуно дно и економску пропаст, моћи ће се преко овог гасовода несметано снабдевати овим енергентом. Оно што је додатно добро за Србију, па самим и Републику Српску, јесте што је Београд у међувремену направио један добар гасни договор и са Азербејџаном, који би требало да буде транспортован такође "Турским током". То онда значи, а с обзиром на то да Баку има добре доносе са Вашингтоном, да је и безбедност овог гасовода осигурана, да не може доживети евентуалну судбину "Северног тока". Мислим да нема разлога за бригу те да све иде добрим током, што се не може рећи за Европску унију, која наставља да сече преостале гране на којима седи - истакао је Вулетић.

СТАТУС

Када је у питању Република Српска и њени започети пројекти гасификације источног дијела, а од наредне године и западног, категоричан је да ће то донијети много доброг и капиталног, поготово када је у питању њен даљи привредни развој. Као значајну чињеницу наводи и то што Српска има повлашћен статус код "Гаспрома" од којег добија гас по најнижим цијенама у Европи.

- Такав повлашћени положај Република Српска би требало да искористи те да изврши потпуну гасификацију, да њен предмет не буде само индустрија и јавне установе, већ и домаћинства. Гас је енергент будућности. Некада се говорило да је то угаљ, онда нафта и гас, а да ће то у будућности, у 22. веку бити водоник. Али, до тога има још. Ми смо сада у веку гаса па тако и приче о некаквој зеленој енергији нису реалне. То је једна велика лаж иза које се крију намере да се земље у развоју оптерете некаквим карбонским таксама и узму паре, али да се производи учине неконкурентним на глобалном тржишту - каже Вулетић.

Сматра и да би Република Српска требало да размисли и о градњи гасних електрана, поготово у већим градским срединама, као што је Бањалука, јер оне носе многе бенефите. То су, како појашњава, такозване конегерацијске електране.

- Бањалука има велики број домаћинстава која су прикључена на централно грејање постојећих топлана. Када би у њеној близини била направљена једна таква електрана, која би поред електричне производила и топлотну енергију, као једну врсту нуспродукта, искоришћеност природног гаса као енергента и поменутих електрана била би на изузетно високом нивоу. Такође, има још једна битна ставка када се говори о гасу, да је он када су у питању домаћинства и трошкови, најисплативији енергент. Онда не треба да чуди што у појединим државама учешће гаса у домаћинствима иде и преко 80 одсто. Можете се грејати, хладити, спремати храну. Буквално све. Значи може се направити тотални енергетски систем који је базиран на гасу. И то је далеко најјефтинија опција, која смањи трошкове једног домаћинства за износе који на годишњем, али и месечном нивоу нису нимало мали, напротив - каже Вулетић.

ПРАКСА

Наводи и да су ову праксу имале и европске државе, али да је одрицање од јефтиног руског гаса и самоубилачка куповина далеко скупљег укапљеног то наглавачке промијенило. То је онда, наводи, довело до тога да је велики број европских предузећа данас у позицији да стави катанце на своја врата, али су и сами трошкови европских домаћинстава екстремно скочили и то за неколико пута.

"Гаспром", који је раније био главни добављач Европске уније, драматично је смањио свој извоз у заједницу још прије три године, након западних санкција и саботаже гасовода "Сјеверни ток". Руски гас је до тада чинио 40 одсто укупног увоза Европске уније прије.

Интересантно је да ова заједница и даље купује више од половине руског извоза течног природног гаса, што је довело у питање најаве европских званичника да ће у потпуности обуставити увоз и овог гаса из Русије до краја 2027. године.

Највећи увозници су Француска, Шпанија и Холандија. Вулетић сматра да ће се Европа у једном тренутку једноставно морати вратити руским енергентима, али питање под којим условима и цијенама, јер јефтиног гаса више неће бити.

- И ово показује ко је у претходном периоду водио исправну и разумну политику, поготово ону енергетску, иако су нас покушавали увући у ово врзино коло из којег сада не знају како да изађу. Једини излаз је да покуцају на врата Москве, а на то још нису спремни - додао је овај стручњак.

БОЛНО ОТРЕЖЊЕЊЕ

Русија, Кина и Монголија су договором у Пекингу преусмјериле пола вијека енергетске историје на исток. Ове три земље потписале су правно обавезујући меморандум за гасовод "Снага Сибира 2" - трасу од око 2.600 километара, којом ће сваке године испоручивати 50 милијарди кубних метара природног гаса кроз Монголију у индустријско средиште сјеверне Кине. Аналитичари истичу да је јефтини руски гас, који је могао да послужи евентуалном економском спасавању ЕУ - предат Пекингу. Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже да је изградња гасовода "врхунска политичка одлука" Русије и Кине те да док је ЕУ маштала о диверсификацији праваца снабдијевања, Руси су маштали о диверсификацији праваца извоза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.