Само крупни произвођачи играју на сигурно

БАЊАЛУКА - Да пољопривредници у Српској радије бирају ризик умјесто полисе потврђује податак да се број газдинстава, који осигуравају своју производњу, из године у годину смањује упркос већим субвенцијама. 

Иако је лани забиљежено 197 корисника осигурања, за 25 мање у односу на годину раније, у буџету ресорног министарства на име ових субвенција издвојено је 1,35 милиона марака, што је за скоро пола милиона КМ више, а разлог је тај што су велика газдинства, која су већ имала полису, проширила обим осигуране производње. 

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, право на премију осигурања прије двије године остварила су 222 пољопривредна газдинства, за шта је издвојено 906.000 КМ. Висина премије тада је, како су навели, износила 50 одсто од вриједности полисе осигурања, док је максимална премија по кориснику износила 40.000 КМ.

- За разлику од 2023. године висина премије је лани износила 60 одсто од вриједности полисе осигурања, а максимална премија по кориснику 50.000 КМ - казали су у министарству. 

Подсјетили су да је 2022. године право на премију осигурања остварило 345 корисника, за шта је издвојено је 620.000 КМ. 

- Пољопривредни произвођачи највише осигуравају површине под дуваном на подручју Семберије, затим сточарску и ратарску производњу, што је највише заступљено у Лијевче пољу и Посавини, док је у другим подручјима Српске ова мјера знатно мање популарна - рекли су у министарству. 

Додали су да је, судећи по подацима Агенције за аграрна плаћања, најмање осигураних површина под поврћем и воћем, изузев газдинстава која имају веће површине под воћњацима.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић казао је за "Глас" да ситни произвођачи гледају да избјегну све додатне трошкове иако осигурање не би требало да посматрају на тај начин. 

- Упркос већим субвенцијама и све учесталијим временским непогодама у којима врло често страдају усјеви, међу пољопривредницима влада такав тренд да избјегавају полису, да ли због лоших искустава или нечег другог, тешко је знати - казао је Маринковић, додајући да је он осигурао пшеницу иако до сада није имао неку штету која би била мотив за то. 

Од осигурања не одустају, каже он, само крупни произвођачи, јер због великих улагања нема мјеста за ризик. Они у пакету осигуравају и машине, возила, кућу, шталу и друге ствари.

Предсједник Скупштине удружења осигуравајућих друштава РС Бојан Поповић рекао је да је прошле године осигурањем било обухваћено више усјева и друге производње, али није дошло до раста броја корисника. 

- Надам се да ће у овој години пољопривредници препознати бенефите које осигурање носи, јер ако раније штете и већи подстицаји не буду утицали на њих онда би сви требало да се запитамо шта стварно радимо - казао је Поповић, додајући да је у овој години осјетан раст осигурања сточарске производње. 

ЗАШТИТНЕ МРЕЖЕ

Стојан Маринковић истиче да воћари, изузев газдинстава која имају веће површине под воћем, осигурање избјегавају, јер је претходних година кроз капиталне инвестиције доста новца уложено у заштитне мреже.

- Пуно воћњака у Српској је под системом заштитних мрежа - рекао је Маринковић, додајући да воћарима највише штете наносе мразеви, али проблем је, тврди, што ниједна полиса не покрива тај ризик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.