Радован Вукоје: Вина из БиХ имају изузетан квалитет и перспективу

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Уступљена фотографија

Вина из БиХ имају изузетан квалитет и перспективу, оцјењује Радован Вукоје, предсједник Групације винара и виноградара при Спољнотрговинској комори БиХ, те поручује да ће се новим правилницима Закона о организацији тржишта вина у БиХ, који је усвојен у августу 2023, уредити и тржиште вина.

Када се усвоје ти правилници, чија израда је у току, како истиче, знаће се одакле тачно потиче сировина, односно грожђе.

Вукоје, који је и лидер Удружења винара, виноградара и медитеранских култура Републике Српске при Привредној комори Републике Српске, те предсједник Вијећа винске цесте Херцеговине и власник винарије "Подруми Вукоје 1982", наглашава да су вина са етикетама из БиХ присутна широм свијета, те представљају наше одличне амбасадоре у бројним земљама.

ГЛАС: У чему се огледа значај винарства у БиХ?

ВУКОЈЕ: Да бисмо имали вино које можемо понудити купцима и гостима, прво морамо сачувати винограде и људе који их обрађују односно локална знања. Винова лоза се на овим просторима узгаја вијековима, а некадашњи пољопривредни комбинати сачували су добре виноградарске положаје што је нама, који смо у овај посао ушли из породичних газдинстава, омогућило да подижемо модерне винограде и развијамо препознатљиве винарије. Кад газдинство може да оствари стабилан приход од грожђа и вина, винар има од чега да обнови насад и разлог да га остави сљедећој генерацији као посао од којег може да живи. Моја прва берба била је 2000. године. По струци сам енолог и сваке године гледам шта можемо да урадимо боље и увијек крећем од винограда. Положај, стање земљишта и начин на који радимо с лозом одређују какво ћемо грожђе унијети у подрум. У нашим виноградима имамо око 200 оваца које нам помажу да одржавамо виноград, а земљиште обрађујемо без хербицида. Кад доносиш одлуку о томе како ћеш радити у винограду мораш да мислиш и на то какав ће ти тај чокот бити за десет, 20 или 30 година. Добар виноградарски положај не можеш тек тако надомјестити кад постојећи прекријеш бетоном. Зато је очување пољопривредног земљишта у Херцеговини за мене кључно судбоносно питање које директно одређује будућност породичних винарија и судбину мјеста која су свој туристички развој наслонила на вински, али и сектор маслинарства.

ГЛАС: Будући да сте предсједник Групације винара и виноградара при Спољнотрговинској комори БиХ, да ли је ова област довољно препозната на свим нивоима власти?

ВУКОЈЕ: Сигурно да се доста ради на томе да и ми имамо што већу видљивост и мислим да ће се правилницима за спровођење Закона о организацији тржишта вина у БиХ, усвојеног у августу 2023. године, уредити тржиште вина и омогућити да се тачно утврди поријекло грожђа чим правилници, чија је израда у току, буду усвојени. Дакле, одвојиће се произвођачи који вино производе са својих парцела од оних који раде увоз вина и, да не кажем, увоз и грожђа. А новим законом ће бити забрањено да се ставља у промет вино направљено од увезене сировине. Ми у БиХ имамо стварно изузетан квалитет сировине и вина па самим тим и изузетну перспективу јер имамо и дозволу од Европске уније за садњу 10.000 хектара вин ограда, а до сада је посађено око 4.000 хектара. Тако да имамо доста простора да ширимо ову грану. Треба нагласити и да је велики број вина са ових простора награђен на свјетским познатим сајмовима управо зато што су се бавила првенствено квалитетом, а не квантитетом. Држава то сигурно може још поспјешити, може се дати већи подстицај за садњу винограда. Конкретно, у Републици Српској имамо добре подстицаје за секундарну производњу, али, према мом мишљењу, треба законски те подстицаји повећати. Хрватска може послужити као примјер јер нуди издашније подстицаје за обнову винограда.

ГЛАС: На којим тржиштима су присутна вина из БиХ?

ВУКОЈЕ: Присутна су и на тржишту Европске уније, али и на тржиштима Сјеверне Америке, на тржиштима Азије. Продају се широм свијета, најбољи су амбасадори БиХ, јер кад ви узмете једну боцу вина, отворите на било којем континенту, ви осјетите и климу, и тог човјека који је радио на том винограду, осјетите ту земљу. Ако имамо врхунска квалитетна вина, онда се ту веже и гастрономија и многи други производи, те туристички постајемо јако интересантни. Еногастро дио је дубоко везан уз туризам. Радећи на пројекту Винске цесте Херцеговине, могу да кажем да је можда и најбитнији и најинтересантнији дио за иностране госте управо еногастро прича - храна и вина у једном комплету. При томе, добри смо и домаћини, можемо да угостимо бројне туристе који дођу. Конкретно ми у винарији "Вукоје 1982" више од 50.000 људи угостимо за годину дана - они прођу кроз наше објекте и дегустирају вина на нашем винском путу. Тако и остали произвођачи којих има у Херцеговини 23 на винској цести, али имамо и у Крајини исто произвођача који су активни и имају дегустационе сале и примају туристе, тако да имамо ту разноликост, аутохтоне сорте, велики број квалитетних вина и то је нешто што нас одваја сигурно. Мислим да, уколико се уложи у винарство, свака марка се враћа јер људи не причају само о винима него причају о општем доживљају. Јер вина су највећа повезница комплетно производње, поготово хране, пошто вежу велики број привредних субјеката који су на том путу до самих винарија.

ГЛАС: Колико ми имамо произвођача вина?

ВУКОЈЕ: Регистровано је више од стотину произвођача вина, али неки послују као друштво са ограниченом одговорношћу, а неки као самостални предузетници. Мислим да се велики број оних који послују као самостални предузетници не појављује у пуном капацитету на тржишту. Има ту можда мало и црног тржишта које се треба регулисати и зато је битан закон о вину како би вино као акцизна роба било видљиво. Морамо да схватимо да вина која нису етикетирана, као да се нису ни произвела. Ако немају име и презиме човјека који их је радио, неће их нико запазити. Зато је јако битно да средимо овај дио тржишта и да дамо шансу свима да се кроз регуларне услове надмећу у тој тржишној утакмици.

ГЛАС: Има ли простора за све у тој утакмици?

ВУКОЈЕ: Мислим да има, јер је велики увоз вина. У нашој земљи колико се прода вина из других држава, само да се тај дио попуни нашим произвођачима, не бисмо могли задовољити 40 одсто сопствене потрошње.

ГЛАС: Али, да ли је наше вино прилагођено општем конзуму, јер због квалитета, и цијена му је вјероватно виша?

ВУКОЈЕ: Има доста вина која су у односу на квалитет доста добро цјеновно позиционирана. Највећа предност нама у експорту је јако добра цијена. За то смо у Европи добили признање више пута од различитих оцјењивача. Ја сам сада на Београдском сајму био са Џејмсом Саклингом, најпознатијим свјетским критичарем и он је био одушевљен нашим винима. На примјер, вино које је из наше средње линије, вранац, оцијењен је са 95 поена. Значи, готово идеално вино. А цјеновни ранг тог вина је око 24 марке. Дакле, говоримо о вину које није недоступно, него је јако доступно, а опет је тако високо оцијењено. Значи, имамо квалитет, имамо добру цијену за европско и свјетско тржиште, али оно што је битно је да овдје морамо да радимо на едукацији тржишта и ови сајмови које се дешавају у нашој земљи су нам јако битни. Имали смо и један веома фин сајам у Хотелу Босна у Бањалуци, који је окупио регионалне произвођаче. Свака та винска прича је у ствари едукација тржишта и ту сви ми винари морамо да радимо. Нама је најбитније да се ми, домаћи винари, позиционирамо правилно у својој земљи, јер свака земља штити домаће тржиште и то је оно што мора код нас да се уради. Значи и у тржним центрима, и у ресторанима, и у кафеима, треба прво да буду истакнута домаћа вина, па онда вина која долазе из увоза. Тако је и у регији и у читавом свијету.

ГЛАС: Да ли су наши винари изгубили битку од произвођача који нам увозе вино од три-четири марке по литру?

ВУКОЈЕ: Сигурно је да нашем тржишту има и вина задњег квалитативног разреда, која се, примјера ради, увозе по цијени од једног евра, а продају за седам или осам евра. Ријеч је углавном о производима масовне производње, у којој се на једном чокоту добија и до 20 килограма грожђа, умјесто оптималних килограм и по до два. Од таквог грожђа производи се основна база која се потом хемијски дорађује како би се прилагодила за слабије развијенија тржишта. Насупрот томе, у БиХ се производе квалитетна вина, због чега домаће произвођаче треба подржати.

Идеални услови

ГЛАС: Каква је перспектива винарства у БиХ?

ВУКОЈЕ: Сигурно велика. И винарства, али и маслинарства, којим се такође бавим, јер су наше позиције ослобођене утицаја велике индустријализације. Немамо велике индустријске произвођаче који загађују тло и ријеке. Имамо доста чисту природу и можда то требамо управо искористити. Неке земље губе битку. Код нас чиста индустрија, чији је дио и пољопривреда, може да буде замјенска прича за све што се дешава у нашој земљи - да се окренемо производњи врхунских вина, али и хране. Зашто не рећи да имамо идеалне услове за производњу врхунске хране? Та два сегмента, вино и храна, су јако повезана и могу се заједно пласирати. Имамо одличне сиреве, сухомеснате производе. Можда се не можемо такмичити у високим технологијама, али у производњи хране, вина и других пића, попут ракија, сигурно можемо да направимо резултат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.