Радна мјеста попуњавају и инжењери из иностранства

БАЊАЛУКА - Послодавци у Српској махом посежу и за странцима са високом стручном спремом, који долазе због потребе за специфичним знањима и профилима недоступним на домаћем тржишту рада, што потврђује податак да је за само осам мјесеци ове године издато 637 радних дозвола ван квоте, од којих је више од половине било новоиздатих.

Прошле године у истом периоду издато је 678 радних дозвола ван квоте, од којих је 397 било новоиздатих, а 281 продужена. Ове дозволе углавном се односе на странце са високом стручном спремом, између осталог и на инжењере, за којима, како кажу овдашњи послодавци, Српска вапи. Дио њих доводе и страни инвеститори који покрећу бизнис у Српској.

Радне дозволе страним држављанима, према ријечима директора Завода за запошљавање РС Дамјана Шкипине, издају се у складу са законом, али постоје и дозволе које нису обухваћене годишњом квотом. Ове дозволе намијењене су, како је истакао, посебним категоријама као што су страни улагачи, инвеститори, високостручни кадрови и спортисти.

- Радне дозволе које не улазе у квоту су изузете од провјера да ли лица тражених занимања има на евиденцији Завода - рекао је Шкипина.

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић наглашава да привреда све више осјећа недостатак радне снаге, не само у производним и услужним дјелатностима већ и у стручним профилима.

- Уколико на домаћем тржишту нема радника, било да је у питању грађевинац, трговац или инжењер, послодавци морају тражити раднике у иностранству. Број страних радника ће, без обзира на степен стручне спреме, и даље расти, посебно ако се узме у обзир да бројне стране компаније, посебно из Њемачке и Аустрије, покрећу пословање у Српској и доводе дио својих менаџера и стручњака - казао је Рачић.

Према његовим ријечима, управо ти страни стручњаци у почетним фазама рада производних погона преносе знања и искуства домаћим радницима, што је пракса готово у свим гринфилд инвестицијама.

Да број радних дозвола у Српској још није висок у односу на окружење, сматра предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић.

- Ако погледамо регион, Србија већ има око 100.000 издатих радних дозвола, а Хрватска чак око 200.000, од којих је велики број и оних ван квота. Код нас је тај број и даље знатно мањи. Радне дозволе ван квоте углавном се односе на стране фирме које ангажују свој менаџмент и стручњаке из матичних земаља, што је уобичајена пракса, најчешће код великих инфраструктурних пројеката, попут изградње аутопутева - појаснио је Шкребић.

Он додаје да и домаћи послодавци све чешће траже стручњаке из иностранства због недостатка инжењера и застоја у технолошком развоју.

- Увођење нових технологија и производа захтијева ангажовање стручњака из иностранства, посебно када је ријеч о преносу технолошких знања. Нажалост, изгубили смо корак са универзитетима у региону, а камоли са онима у Европи. Због тога нам данас све више добрих стручњака долази и са истока, из азијских земаља, које нуде квалитет и конкурентне цијене - поручио је Шкребић.

Укупан број

Дамјан Шкипина истакао је да је за 2025. годину квота за издавање радних дозвола страним држављанима утврђена на 2.000 дозвола, од чега 1.500 нових и 500 продужених. Иста квота усвојена је и за 2026. годину и прослијеђена је Агенцији за рад и запошљавање БиХ. Према дјелатностима, највише радних дозвола издато је у грађевинарству, услужним дјелатностима и прерађивачкој индустрији. Највише дозвола добили су држављани Непала, Србије, Индије, Бангладеша, Турске и Кине. Када је ријеч о филијалама Завода, највише захтјева за издавање радних дозвола поднесено је, додао је он, у Бањалуци, Бијељини и Источном Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.