Произвођачи воћа и поврћа у борби са екстремним температурама

БАЊАЛУКА - Екстремне температуре ставиле су пољопривреднике на додатни опрез, али захваљујући системима за наводњавање воћњаци и повртњаци за сада успјешно одолијевају врућини и већа штета није забиљежена.

Произвођачи истичу да је управо наводњавање кључно за очување рода, док ће наредне двије седмице показати да ли ће врелине оставити озбиљније посљедице на квалитет и приносе.

Предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић каже за "Глас Српске" да би наставак топлотног таласа могао озбиљно нарушити квалитет плодова.

- Што се тиче квалитета плодова, вјероватно ће доћи до дефолијације листа, а чим се то деси фотосинтеза ће бити отежана и имаћемо проблем, како ове, тако и наредне године. Очекујемо захлађење и падавине које би ублажиле посљедице. Још је рано говорити о штети, а до сада су услови били готово идеални - рекао је Дојчиновић.

Иако многи воћари имају системе за наводњавање, они, истиче Дојчиновић, не могу у потпуности да отклоне посљедице екстремне жеге. Због прегријавања земљишта вода у коријеновом систему губи ефекат, па је, како каже, много важније расхладити лист и плод.

НАВОДЊАВАЊЕ КАО СПАС

Ипак, додаје да су произвођачи који имају наводњавање у знатно бољој позицији.

Могуће је да ће кајсије претрпјети штету, каже, због врућина и брзог зрења.

- Неће имати квалитет као претходних година, а и у Србији је иста ситуација. Плод је ситнији и нема уопште сока у себи - закључио је он.

У овом периоду сви плодови су осјетљиви, каже Дојчиновић, јер су у развоју и треба да укрупњају.

- У појединим дијеловима Српске мраз је ове године нанио штету, али је ријеч о мањем броју воћњака. Генерално смо задовољни сезоном и надамо се да се екстремне температуре неће задржати - истакао је он.

ПЛОДОВИ ПОСЕБНО ОСЈЕТЉИВИ

Додаје да су плодови у овој фази развоја посебно осјетљиви, јер се управо у периоду од десетак дана до двије седмице пред бербу највише укрупњавају.

- Када наступе екстремне врућине, коријенов систем слабије функционише, фотосинтеза успорава, а то се директно одражава на квалитет плода. Сада стижу бресква, шљива и рана крушка и зато се надамо најављеном освјежењу - рекао је Дојчиновић.

Повртари за сада успијевају одржати производњу захваљујући редовном наводњавању, али упозоравају да ће дуготрајне врућине неминовно оставити траг. Предсједник Удружења повртара Републике Српске Дарко Илић истиче за "Глас" да очекује мање приносе и појаву прогоријевања плодова, посебно код паприке и парадајза који се узгајају на отвореном.

- Свака парцела је покривена системима за наводњавање који се користи углавном навече и све успијевамо одржати јер тада температуре буду ниже. За сада не можемо причати о већим штетама јер поврће стиже на полице. Имамо свега довољно, а и цијене су екстремно ниске за ово доба године - истакао је Илић.

Додао је да кромпир, купус и лук веома добро подносе овакво вријеме уз наводњавање и остале агротехничке мјере. Пољопривредници прате температуре, а на њивама су најкасније до 14 часова како би избјегли најгори период који траје до 18 часова.

- Прошле године је овакво вријеме кренуло 1. јула, а сада нас је ухватило десет до 15 дана прије. Још раније кренуло је 2024. почетком јуна, а сваког љета наиђу два или три екстремна таласа који направе некакве штете - присјетио се Илић.

Лубеница и диња које су расађене и које имају довољне количине хране и воде, нагласио је он, веома добро подносе високе температуре јер надолази циклус зрења.

Агроном Бојан Кецман рекао је за "Глас" да губитака воћки има само тамо гдје нема система за наводњавање, те да ситуација није алармантна за старије засаде.

- Они који су тек посадили воће и имају сорте друге до треће године старости, а немају наводњавање могли би претрпјети штете. Прво пожути лист, па биљка одбаци листове и почне да се суши од недостатка воде, па се осуши и плод. Ако потраје суша, плодови ће бити мањи. Ако нема кише, нема ни рода - наводи он.

Додатне мјере које пољопривредници могу предузети је додавање аминокиселина како би се смањио стрес због високих температура. Прошла година била је мало тежа, каже, док су оне прије ње биле боље.

ПЛАСТЕНИЦИ

Агроном Бојан Кецман каже за "Глас" да ситуација није идеална ни за узгој поврћа у пластеницима.

- На 35 степени и поврће у пластеницима има велики проблем, као и воће на отвореном. Та биљка ништа не ради, нема усвајања храњивих материја, а ништа боље није ни ноћу у пластеницима ако нема добре вентилације. Када је температура навече изнад 20 степени то су тропске ноћи и тада биљка врло мало ради - појаснио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.