Прерађивачка индустрија у Српској остала без 3.000 радника

Према подацима Републичког завода за статистику, у Српској је на дан 30. септембар било укупно 289.689 запослених, док је у истом мјесецу 2023. године Српска имала 290.745 запослених. На удару се посебно нашла прерађивачка индустрија, која и запошљава највише радника у Српској, њих 56.130.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Зоран Шкребић рекао је за "Глас Српске" да пословна заједница већ дуже вријеме упозорава Владу Српске да је више удружених фактора који су довели до оваквог стања.

- Један од главних фактора је свакако криза у Европској унији. Главно тржиште за наша производна предузећа која су извозно оријентисана су првенствено Њемачка, Аустрија, Италија и Словенија, а тамо се у току наредне године очекује продубљивање кризе и то забрињава. Колеге са којима свакодневно комуницирам истичу да се сусрећу са отказивањем наруџби, а за оне које остају партнери захтијевају снижавање цијена. Уколико дође до раста трошкова, од поскупљења струје, раста цијене рада и слично, доћи ћемо у положај да смо потпуно неконкурентни - упозорио је Шкребић.

Он истиче да је, поред тога што се  смањује број запослених у Српској и што на евиденцији Завода за запошљавање РС има око 55.000 незапослених, и даље хроничан недостатак радне снаге.

- Два су разлога за то, они који овдје остају без посла, налазе га углавном у иностранству и без обзира на то што је на западноевропском тржишту смањена привредна активност, и даље имају недостатак радне снаге и наши људи то користе. Тај тренд биљежи цијела регија. Млади углавном бирају неке другачије послове који захтијевају далеко мање физичког рада, због чега ће се наставити тај тренд недостатка радне снаге. Из тог разлога ми ћемо и убудуће инсистирати да се квоте за стране раднике повећају са тренутних 2.000 на 5.000 дозвола - истакао је Шкребић.

Додао је да је неопходно и даље спроводити ригорозне безбједносне провјере, али и поједноставити долазак стране радне снаге.

- Постоји реална опасност да на све ове проблеме, од пада запослености, привредне активности, извоза, те повећања увоза и слично, дођемо у ситуацију да се производња не може одвијати јер немамо радне снаге - закључио је Шкребић. 

Економиста Марко Ђого истиче за "Глас" да ови статистички подаци, нажалост, показују да су се његове прогнозе обистиниле.

- Очекивао сам и већи пад запослености и добро је да није тако. С краја прошле године предвиђао сам да ће ово бити прва година од 2014. да биљежимо пад запослености. Чини ми се да је тај пад заправо посљедица пада тражње за домаћим производима, а у мањој мјери пораста минималне зараде - рекао је Ђого истичући да је привреда чак отпорнија него што се и сам надао.

Додаје да су оправдана страховања послодаваца у Српској да би могло доћи до још већих проблема.

- Њемачка економија никако да изађе из проблема и све док се то не догоди, наш прерађивачки сектор је угрожен. Нама је струја појединачно највећи извозни производ и ако не нађемо неки домаћи систем за опорезивање карбона, бојим се да ћемо изгубити ту милијарду извоза, од које се око 700 милиона односи на РС, што би додатно могло да се одрази на пораст незапослености - рекао је Ђого и нагласио да морамо шире посматрати све што се дешава јер уколико у Европи не буде боље, неће бити ни код нас.

Предузетници

Према подацима Завода за статистику, у септембру ове године било је 43.688 регистрованих предузетника, од којих је сваки други жена. Највише предузетника регистровано је у области трговине на велико и мало, поправке моторних возила и мотоцикала, те у дјелатностима пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерству и угоститељству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.