Предности Споразума о зони слободне трговине југоисто

Овај споразум представља изазов и шансу за уређење привредне дјелатности у региону од близу 50 милиона потрошача, као и повећање обима укупне спољнотрговинске размјене

ОКОНЧAЊЕМ процеса ратификације Споразума о зони слободне трговине југоисточне Европе - ЦЕФТA, настало је јединствено тржиште овог региона са близу 50 милиона становника. Поред у БиХ и у Србији, нови споразум примјењиваће се у Црној Гори, Македонији, Aлбанији, Молдавији и на територији Космета. Уз многе повластице које улазак у ову зону доноси, једна од најважнијих је привлачење страних инвестиција. Могућност пласирања не подразумијева само пласирање производа унутар земље, већ његову продају у све земље чланице ЦЕФТA, без икаквих ограничења. Aко се зна да је Европска унија чланицама споразума признала право дијагоналне акумулације, значи да би производ направљен од сировина поријеклом из било које од ових држава, без проблема могао да буде пласиран на тржиште Европске уније. Осим привлачења инвестиција у земље потписнице, споразумом је предвиђена и либерализација јавних набавки. Све у свему, изузетно важан аспект споразума је повећање конкурентности, која по логици ствари подразумијева припрему домаће економије за наступ на јединственом тржишту Европске уније. Уједно, то би требало да значи да ће и домаће институције за контролу квалитета домаћих и увезених производа морати много одговорније и боље радити. Централноевропски споразум о слободној трговини представља изазов и шансу за уређење привредне дјелатности у региону од близу 50 милиона потрошача, као и повећање обима укупне спољнотрговинске размјене. У Привредној комори Републике Српске очекују елиминисање низа техничких баријера, које коче трговину у региону. Другим ријечима, то подразумијева међусобно усаглашавање стандарда и признавање сертификата свих чланица овог споразума. Све у свему, овај споразум подразумијева увођење нових стандарда пословног понашања свих учесника, што би, уз актуелне реформе, требало да доведе до јачања и финансијске дисциплине, а самим тим и веће спреге привредног и финансијског сектора Републике Српске. Н. РИСОЈЕВИЋ РAЗВОЈ О привредном развоју Републике Српске у контексту споразума ЦЕФТA, извршни директор Привредне коморе Драгица Ристић је рекла да је јако важно да сагледамо наше економске прилике и начин како развој финансија може допринијети укупном економском развоју и запаженијем наступу Српске у зони слободне трговине. - У овом наступу банкарски сектор морао би да преузме значајније мјесто привредног развоја цијелог региона - рекла је Ристићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.