Повећан износ поврата ПДВ-а: Инфлација напумпала рачуне комшија

БАЊАЛУКА - Иако је вриједност робе коју су странци ове године купили у БиХ већа него у истом периоду лани, а износ затраженог поврата ПДВ-а порастао, упућени оцјењују да иза тих бројева стоје прије свега више цијене и инфлација, док гужве на границама и нови режими полако гасе куповни ентузијазам, посебно у пограничним подручјима.

Према подацима Управе за индиректно опорезовање (УИО) БиХ за 11 мјесеци ове године странци су поднијели 262.953 захтјева за поврат ПДВ-а на робу купљену у БиХ у вриједности од 89,29 милиона КМ, на основу чега је затражен поврат од 12,97 милиона КМ. У истом периоду прошле године вриједност купљене робе износила је 85,33 милиона КМ, док је за поврат ПДВ-а од 12,39 милиона КМ поднесено 283.370 захтјева.

Како су навели у УИО, највише су куповали држављани Србије, Хрватске и Црне Горе и то углавном робу широке потрошње, основне животне намирнице, производе за домаћинство и текстил, које износе ван царинског подручја БиХ, чиме остварују право на поврат ПДВ-а. Право на поврат не односи се на минерална уља, алкохол и алкохолна пића, као ни на дуван и дуванске прерађевине.

У УИО су подсјетили да је од 4. августа ове године на снази нова Инструкција о поврату ПДВ-а страним држављанима, којом је минимална вриједност купљене робе за остваривање поврата дефинисана у износу од 200 КМ. Страни држављани поврат могу остварити путем класичног ПДВ-СЛ-2 обрасца или преко посредника за поврат ПДВ-а, а број захтјева и износ поврата, упркос прекиду током пандемије, у посљедње двије године биљеже постепени опоравак.

Извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача "Дон" Муриса Марић истакла је за "Глас" да је на раст износа поврата ПДВ-а ове године утицала инфлација те да нови гранични режими и дуга чекања све више обесхрабрују стране купце.

- Високе цијене пумпају износе који се враћају, али дуги редови и задржавања на границама сигурно ће умањити куповину, посебно код становника пограничних подручја Србије, Хрватске и Црне Горе - сматра Марићева.

Она је додала да дијаспора из западне Европе ријетко користи право на поврат ПДВ-а, јер су понуда и цијене у тим земљама повољније.

- Наши људи који живе у Њемачкој или Аустрији углавном не траже поврат ПДВ-а, јер су тамо цијене ниже, а понуда прилагођена и социјално угроженим категоријама. Код нас купују прије свега комшије, јер су разлике у цијенама и даље значајне - истакла је Марићева.

Да је у овој причи инфлација одиграла значајну улогу сматра и економиста Зоран Павловић. Према његовим ријечима, подаци о поврату ПДВ-а за ову годину показују да се продаја странцима ипак стабилизовала.

- Када се од коначне цијене одбије ПДВ, куповина је и даље исплатива, посебно за основне животне намирнице и робу широке потрошње - рекао је Павловић.

Он је нагласио да, иако је тренутно атрактивна куповина горива у БиХ, на њу није могуће остварити поврат ПДВ-а, али да разлике у цијенама и даље мотивишу купце.

- Када упоредимо, рецимо, Београд и Бањалуку, цијене у Београду су и до 50 одсто више. Због тога је набавка основних животних намирница у БиХ и даље веома интересантна за грађане Србије, а у нешто мањој мјери и за Хрватску, гдје су правила строжа - поручио је Павловић.

Тренд

Из УИО су истакли да је број захтјева за поврат ПДВ-а континуирано растао од 2015. године, као и укупни износ поврата те да је врхунац забиљежен 2019. године, када је вриједност купљене робе износила више од 135 милиона КМ, а поврат ПДВ-а скоро 20 милиона КМ. Овај тренд је, како су навели, прекинула пандемија вируса корона, због које је у 2020. и 2021. години износ поврата пао испод десет милиона КМ, док се у посљедње двије године биљежи постепени опоравак, иако још није достигнут ниво прије пандемије.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.