Привреда
Фото: Глас Српске
БАЊАЛУКА - Знатно мање интересовање послодаваца и незапослених за програме запошљавања и самозапошљавања лани у Српској посљедица је, према оцјени привредника, прије свега економске кризе и неизвјесности на европском тржишту, због чега фирме опрезно улазе у нове пројекте или их у потпуности одгађају.
На програме запошљавања и самозапошљавања у Српској за 2025. годину пријавило се укупно 537 послодаваца за запошљавање 871 лица, док су средства одобрена за 453 послодавца за запошљавање укупно 774 лица.
На јавни позив годину раније, чија је укупна вриједност износила пет милиона марака, аплицирало је 1.237 послодаваца за запошљавање 2.340
радника.
Како је за "Глас" појаснио директор Републичког завода за запошљавање Дамјан Шкипина, реализована су два програма у 2025. години, односно
подршка запошљавању у привреди и програм запошљавања и самозапошљавања рањивих категорија и унапређења тржишта рада.
Први програм обухватао је три компоненте и то запошљавање код послодавца високоризичних новонезапослених, запошљавање младих до
30 година, те запошљавање дјеце погинулих бораца и ратних војних инвалида девете и десете категорије.
У оквиру другог програма реализоване су двије компоненте, запошљавање рањивих категорија лица која су на евиденцији дуже од 12 мјесеци и
самозапошљавање лица која су незапослена дуже од шест мјесеци.
- Најмање интересовање забиљежено је код запошљавања дјеце погинулих бораца и ратних војних инвалида девете и десете категорије, гдје је у
цијелој Српској било свега 40 пријава - рекао је Шкипина.
Од укупног броја пријављених, 84 послодавца и 97 лица нису испунили услове у првостепеном поступку, док су средства одобрена за 774 лица.
Потписивање првих уговора и рјешења о самозапошљавању почиње данас и то од Филијале Бијељина, а до сада је, према његовим ријечима, повучено око 50 одсто планираних средстава. Шкипина очекује да ће дио одбијених уложити жалбе, од којих ће неке бити уважене, што ће утицати и на већи проценат утрошених средстава.
Акционим планом за програме запошљавања и самозапошљавања за 2025. годину предвиђено је укупно десет милиона марака, али је интересовање било слабије у односу на претходне године. Као главне разлоге Шкипина је навео касно расписивање јавног позива, дуг период обавезног запошљавања од 24 мјесеца, те недовољан износ субвенција у односу на преузете обавезе.
- Послодавци и незапослена лица сматрају да подстицаји нису довољни да покрију основне пореске и доприносне обавезе у двогодишњем периоду. Додатно ограничење била је старосна граница код самозапошљавања, као и искључивање пољопривредних дјелатности - навео је Шкипина, додајући да су поједини услови дефинисани и у складу са обавезама према Свјетској банци.
Он је истакао да се са ресорним министарством воде разговори да се неутрошена средства из претходне године пренесу у ову, као и да је циљ да
се акциони план усвоји знатно раније, те да јавни позив буде расписан већ у априлу, како би се омогућило веће учешће корисника.
- Наш циљ је запошљавање што већег броја људи, због чега ћемо услове и критеријуме прилагођавати циљним категоријама колико год будемо
могли - поручио је Шкипина, додајући да Завод редовно прати кориснике и да су они који не испуне уговорне обавезе дужни да врате средства, као и да је било доста таквих.
Предсједник Уније послодаваца РС Зоран Шкребић оцијенио је да је подршка Завода и ресорног министарства значајна, како због покривања дијела трошкова стажирања, тако и због подстицања послодаваца да радну снагу прво траже на домаћем тржишту.
– Мање интересовање прошле године резултат је кризе и неизвјесности у европској економији, од које директно зависи и привреда Српске, посебно кроз везе са Њемачком, Аустријом, Италијом и Француском. Због тога су послодавци били опрезнији и мање су запошљавали – рекао је Шкребић.
Он је подсјетио да је у прерађивачкој индустрији за двије године број запослених смањен за око 8.500 радника, што јасно указује на пад запошљавања у том сектору, али је изразио наду да ће доћи до опоравка и позитивних помака у наредном периоду.
ПРИПРАВНИЦИ
Као најуспјешнији програм Дамјан Шкипина је издвојио приправнички стаж, јер око 70 одсто приправника након завршетка програма остаје у радном односу. Ипак, проблем, како каже, представља висока цијена приправника са високом стручном спремом, будући да минимална плата
износи 1.400 марака, а закон прописује да плата приправника не може бити мања од 80 одсто минималца.
- Тренутно на евиденцији имамо више од 3.000 лица са високом стручном спремом без одрађеног приправничког стажа, што представља велики
изазов - рекао је Шкипина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
