Пословне зоне носе развој Српске: Дервента свијетли примјер

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Индустријска зона у Дервенти Фото: Агенције | Индустријска зона у Дервенти

ДЕРВЕНТА – Развој пословних зона у Српској, предвођен успјешним примјером Дервенте која остварује десети дио укупног републичког извоза, потврдио се као кључни инструмент за привлачење страних инвестиција, а најава формирања још једне додатно ће учврстити лидерску позицију ове локалне заједнице.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

  • Дервента остварује око 10% укупног извоза Српске
  • Најављена трећа пословна зона „Бабино Брдо“
  • Планирано 40–50 нових привредних субјеката
  • У Српској постоје 53 пословне зоне у 32 општине
  • Брзе дозволе и инфраструктура кључ за инвеститоре
  • Пословне зоне главни алат привлачења страних улагања

Пословне зоне мотор привреде

На територији Српске идентификоване су 53 пословне зоне у 32 локалне самоуправе, али подаци Министарства привреде и предузетништва показују да управо у Дервенти и Прњавору, уз Градишку и Бањалуку, ове зоне остварују највећи промет и запошљавају највише радника.

Градоначелник Дервенте Игор Жунић истакао је за "Глас" да ова локална заједница наставља континуитет привредног раста и ширења пословних капацитета, најављујући формирање треће пословне зоне. Према његовим ријечима, не препушта се ништа случају, већ активним планирањем одговара на захтјеве тржишта.

Практично имамо двије пословне зоне које су дефинисане на тај начин и обје су скоро попуњене. Управо због интереса инвеститора који се појављују и ове године, кренули смо у измјену регулационог плана и формирање нове зоне "Бабино Брдо". Она ће обухватити значајну површину и омогућити планирање између 40 и 50 нових пословних субјеката - рекао је Жунић.

Брзе дозволе и извоз већи од 400 милиона КМ

Према његовим ријечима, Дервента остварује извоз већи од 400 милиона марака, што представља око десет одсто укупног извоза Република Српска и скоро половину извоза добојске регије.

Игор Жунић

За стране инвеститоре најважнија је транспарентност, отвореност и оперативност служби. Када су папири комплетни, грађевинска дозвола се издаје у року од два дана. Немамо задржавања ни додатних намета – нагласио је Жунић, додајући да је кључ задржавања инвеститора стална комуникација и рјешавање инфраструктурних питања, од приступних путева до електронапонске мреже.

Он очекује да ће процедура измјене регулационог плана за нову зону бити завршена у року од шест мјесеци, након чега ће услиједити израда пројектне документације и јавни позив заинтересованим привредницима.

Шта је неопходно да зоне буду успјешне

С друге стране, економиста Зоран Павловић указује да пословне зоне имају смисла само ако су испуњени сви предуслови.

Постоје двије опције, а то су класична пословна зона, гдје инвеститори добијају повољно земљиште, и слободна царинска зона, у којој би се радило са увозном сировином без ПДВ-а и царина. Међутим, законска рјешења у том сегменту никада нису у потпуности проведена - навео је Павловић.

Зоран Павловић

Он је нагласио да зона мора имати адекватну саобраћајну повезаност, укључујући приступ аутопуту, као и флексибилну управу која ће омогућити брзо издавање дозвола, подсјећајући да се, према извјештајима Свјетске банке, на грађевинске дозволе у појединим срединама чека и више од 18 мјесеци.

Као позитивне примјере навео је Градишку, која је близу границе, а гдје је велика њемачка компанија отворила фабрику, те Прњавор, који има директан излаз на аутопут.

Суштина је у активном и професионалном маркетингу. Ако не рекламирате своје предности према страним привредним коморама и потенцијалним инвеститорима, нико неће доћи. Не можемо све препуштати случају и препорукама "од уста до уста" - поручио је Павловић.

Површина

Индустријске зоне широм Српске, које се простиру на више од 2.000 хектара, постале су кључни замајац домаће економије са оствареним приходом од 2,64 милијарде КМ и више од 11.000 запослених радника у протеклој години. Уз Дервенту, која предњачи, значајан допринос јачању привредног амбијента дају и зоне у Источној Илиџи. Као директан путоказ за даљи развој служе позитивна искуства Србије, чији се модели управљања и привлачења великих индустријских гиганата планирају примијенити и на наше пословне локације уз аутопутеве и граничне прелазе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.