Пољопривредници у неизвјесности: Рекордни приноси на климавим ногама

БАЊАЛУКА - Иако стање усјева широм Републике Српске тренутно наговјештава рекордне приносе "жутог злата", пољопривредници са великом дозом опреза ишчекују жетву, страхујући да би временске непогоде и ниска откупна цијена могли истопити очекивану зараду.

• Усјеви пшенице у Републици Српској тренутно су у добром стању и очекују се натпросјечни, па чак и рекордни приноси ако не буде временских непогода. Пољопривредници ипак страхују од ниске откупне цијене и високих трошкова производње, због чега траже додатну подршку Владе РС и ресорног министарства. Представници пољопривредника упозоравају да би цијена испод 50 фенинга по килограму тешко покрила трошкове, док се на европским берзама помиње око 175 евра по тони. 
• Ове године повећане су и површине под сунцокретом и другим уљарицама, јер имају стабилније тржиште. 
• Из Министарства пољопривреде РС наводе да је пшеницом засијано више од 43.000 хектара, уз обезбијеђене подстицаје и регресирано гориво.

Управо због те неизвјесности домаћи ратари већ најављују разговоре са представницима Владе Републике Српске и ресорног министарства, од којих очекују јасније смјернице и додатне механизме подршке прије него што први комбајни уђу у њиве. Док се на европским берзама наговјештавају цијене које једва покривају трошкове производње, произвођачи поручују да је у тренутној ситуацији кључно додатно заштитити домаће жито и обезбиједити дугорочно стабилније услове рада.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић истакао је за "Глас" да је пшеница тренутно у фази класања и цвјетања те да је у току заштита класа, што је, како истиче, кључна агротехничка мјера.

- Временске прилике које су најављене погодују развоју болести и препорука је пољопривредницима да, чим услови дозволе, обавезно ураде заштиту класа и евентуално додатну прихрану - рекао је Маринковић.

Према његовим ријечима, велики дио површина засијан је сортама које задовољавају потребе млинско-пекарске индустрије па се очекује и бољи квалитет зрна него ранијих година.

- Ако не буде временских непогода у завршници вегетације, очекујемо солидне приносе и добар квалитет. Ипак, рано је говорити о конкретним бројевима, јер до жетве има више од мјесец дана - казао је Маринковић.

Према процјенама произвођача, ове године су повећане и површине под сунцокретом и другим уљарицама, јер се, како кажу пољопривредници, те културе лакше продају и имају стабилнију цијену.

Највећи проблем, истичу ратари, и даље је неизвјесна откупна цијена. На европским берзама већ се помиње цијена од око 175 евра по тони, што произвођачи оцјењују недовољним у односу на трошкове производње.

- Да би били покривени трошкови, цијена не би требало да буде испод 50 фенинга по килограму, али смо свјесни да је то тренутно тешко очекивати - нагласио је Маринковић.

Сличан став има и предсједник Удружења пољопривредних произвођача Семберије и Мајевице Саво Бакајлић, који упозорава на то да улагања у производњу нису била никад већа.

- Никад скупља сјетва, никад скупљи репроматеријал и гориво. Пољопривредници имају велики проблем. Ако временске прилике остану повољне, приноси би могли бити натпросјечни, али сваки температурни шок у фази цвјетања може направити огромну штету - рекао је Бакајлић.

Он истиче да ће жетва, уколико не буде већих временских осцилација, почети крајем јуна и почетком јула.

- Пшеница ће за 30 до 35 дана од фазе цвјетања бити спремна за комбајне. Тада ћемо имати и прве конкретне параметре о приносима и квалитету - казао је Бакајлић.

Да су усјеви тренутно у добром стању потврђује и пољопривредник из Кладара Ђуро Цвијић, који је пшеницу засијао на 23 хектара.

- Садашње стање је изузетно добро. Ако не буде суше или невремена, род би могао бити и бољи него прошле године. Али у пољопривреди се никад ништа не може унапријед тврдити - рекао је Цвијић.

Он наглашава да су трошкови производње драстично порасли у посљедњих десет година, док се откупна цијена пшенице није значајније мијењала.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС поручују да су обезбијеђени сви предуслови за производњу, укључујући подстицаје и регресирано гориво. Помоћник министра пољопривреде Саша Лалић истакао је да је ове године у Српској пшеницом засијано више од 43.000 хектара, што је од 20 до 30 одсто више него лани.

- Очекујемо натпросјечне, можда и рекордне приносе, ако не буде временских екстрема. Обезбијеђено је 500 марака подстицаја по хектару за пшеницу и уљарице, као и регресирано дизел гориво - рекао је Лалић.

Додао је да складишних капацитета има довољно и да не постоји опасност да пшеница остане незбринута након жетве.

РАКЕТЕ

Стријелци "Противградне превентиве" РС испалили су јуче више од 50 ракета на подручју од Новог Града до Градишке, након што је ово подручје послије подне захватило снажно невријеме са олујним вјетром и пљусковима те ситнијим градом на појединим локалитетима. 

Према ријечима директора Тихомирa Дејановићa имали су полусатну забрану испаљивања ракета на подручју западно од Градишке, али да су ракетама успјели да ублаже интензитет олујног невремена које је дошло из Словеније и Хрватске, гдје је проузроковало знатну штету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.