Политичари немају контролу над кризом

ПЕКИНГ - Шеф Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристин Лагард изјавила је у Пекингу да европске владе треба да политички јасније говоре о сузбијању дужничке кризе да би учврстиле повјерење повјерилаца и инвеститора.

Према њеним ријечима, јаснији правац руковођења европским одговором на финансијску кризу позитивно би утицао на финансијску стабилност.

- Заиста не разумијемо ко ће из овога да изађе као лидер, али сматрам да тренутна конфузија апсолутно води ка нестабилности. Према томе, са моје тачке гледишта као повјериоца ММФ-а, политичка јасноћа води већој стабилности - рекла је Лагардова, пренијеле су агенције.

Министар финансија Пољске која до краја година предсједава Европском унијом Јацек Ростовски критиковао је европске лидере због начина сузбијања дужничке кризе и оцијенио да се криза отела контроли.

- Све указује на то да политичари у еврозони не контролишу кризу. Били смо свјесни да и нас то може да се тиче, али увијек смо говорили да ће то зависити од начина на који сарађују политичари у еврозони да би се изборили са кризом - казао је Ростовски и признао да је очигледно имао претјерано повјерење у европске лидере.

Предсједник Чешке Вацлав Клаус упозорио је да одржавање, како је нагласио, лошег пројекта заједничке европске валуте кошта далеко више него што би коштао распад еврозоне.

Клаус је рекао и да ће Европа постати "периферија свијета" ако настави да ставља нагласак на права појединаца.

- Западна цивилизација је направила фаталну грешку када њен модел није у први план поставио економску ефикасност, него захтјеве појединаца, разних интересних група, па и цијелих држава - казао је Клаус.

Британски премијер Дејвид Камерон рекао је да је оно што се дешава у Италији упозорење свакој земљи и влади која нема поуздан план за рјешење превеликих дуговања и дефицита у буџету да је неопходно имати такав план и придржавати га се.

Камерон је додао да, уколико лидери еврозоне желе да спасу своју валуту, онда морају да дјелују одмах, "јер што дуже буду чекали, опасност је све већа".

Политичка и економска криза у Италији подстакнула је приче о распаду еврозоне на два блока - у једном ће бити богате чланице, а у другоме оне којима требају финансијска средства за спасавање.

Ројтерс пише како су француски и њемачки дужносници већ у преговорима о таквом сценарију. У тим разговорима се повећава могућност да једна или више држава напусти еврозону, а да се њезина "језгра" више повеже.

Портпарол канцеларије њемачког канцелара Aнгеле Меркел Штефан Сајберт изјавио је да њемачка влада не тежи идеји стварања мање еврозоне и да је политика Берлина усмјерена на стабилизацију евра у цјелини.

Предсједник Европског савјета Херман Ван Ромпеј увјерава да је ЕУ ријешена да заштити стабилност еврозоне, која је од суштинског значаја и за свјетску економију.

Санкције

Европски комесар за монетарна и економска питања Оли Рен рекао је да се пет земаља чланица ЕУ суочава са санкцијама према новим правилима о потрошњи јер не чине довољно на смањењу дефицита у својим буџетима. Рен је упозорио Белгију, Кипар, Мађарску, Малту и Пољску да постоји могућност да ће прве казне добити према ојачаном Споразуму за стабилност и раст ЕУ, а који ступа на снагу средином децембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.