Подстицаји корисни, али недовољни за замах малих предузећа

БАЊАЛУКА - На адресу ресорног министарства ове године стигло је 635 захтјева за подстицаје, чак 40 одсто више него лани, што надлежни виде као снажан замах модернизације, док привредници оцјењују да је, прије свега, ријеч о бољој информисаности и већем интересовању за доступне мјере подршке, а не о суштинском опоравку сектора који и даље вапи за озбиљнијим улагањима.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Министарству привреде и предузетништва стигло је 635 захтјева за подстицаје, што је 40 одсто више него прошле године.
• Највећи број пријава односи се на улагања у конкурентност, модернизацију, енергетску ефикасност и дигитализацију.
• За подстицаје малим и средњим предузећима ове године обезбијеђено је 3,5 милиона КМ.
• Просјечна вриједност пријављених пројеката износи око 30.000 КМ.
• Пријављена предузећа запошљавају више од 4.800 радника.
• Радован Пазуревић сматра да већи број пријава више говори о бољој информисаности него о стварном опоравку привреде.
• Према његовим ријечима, средства су корисна, али недовољна за озбиљнију модернизацију и технолошки напредак.
• Као кључне проблеме издвојио је кашњење у дигитализацији и недостатак кадрова прилагођених потребама привреде.

Раст интересовања за подстицаје

У Министарству привреде и предузетништва истакли су да је интерес привреде за подстицаје за мала и средња предузећа значајно порастао, нагласивши да се највећи број пријава односи на мјере за побољшање конкурентности.

Овакав раст, како су додали, јасно показује да се привредници све више окрећу улагањима у модернизацију, енергетску ефикасност и дигиталну трансформацију пословања.

У Министарству су нагласили да структура пријава показује готово уједначен однос између индустрије и услужних дјелатности, с благом предношћу индустрије.

Иако су и даље снажно заступљени традиционални сектори, попут дрвопрераде и металске индустрије, истакнуто је да се кроз набавку савремене опреме и софтвера јасно види искорак ка већој продуктивности, ефикасности и технолошком напретку.

Три и по милиона КМ за привреду

Они су подсјетили да је за ове намјене у буџету за ову годину обезбијеђено 3,5 милиона КМ за средња и мала предузећа.

Појаснили да се подстицаји додјељују по принципу рефундације, те да просјечна вриједност пријављених пројеката износи око 30.000 КМ. Навели су и да пријављени субјекти тренутно запошљавају више од 4.800 радника, док ће конкретни ефекти на ново запошљавање бити познати након завршетка реализације инвестиција.

Говорећи о наредном периоду и утицају нових законских рјешења, из Министарства су указали да је ријеч о различитим прописима, али да ће фокус бити на даљем унапређењу система подршке и јачању прерађивачке индустрије.

Привредници: Нема суштинског опоравка

Предсједник Подручне привредне коморе Добој Радован Пазуревић казао је за "Глас" да повећан број пријава више указује на бољу информисаност и већи интерес привредника за доступне подстицаје, него на значајнији привредни замах.

- Не видим да су се привредна кретања суштински поправила у односу на ранији период. Вјероватно је дошло до већег интересовања јер су информације о подстицајима биле доступније и зато су се људи више пријављивали. Нажалост, резултати у производњи, извозу и броју запослених и даље нису охрабрујући - казао је Пазуревић.

Он оцјењује да су средства од 3,5 милиона КМ корисна, али недовољна за озбиљнији искорак привреде.

Кашњење у модернизацији

- То су симболична средства ако говоримо о стварној модернизацији производње. Ми већ дуго каснимо када су у питању нове технологије, савремени стројеви, роботи и дигитализација. Посебан проблем је што образовни систем није прилагођен потребама привреде, па су фирме приморане да саме обучавају раднике - истакао је Пазуревић.

Према његовим ријечима, одређени помаци видљиви су у металском сектору, док већина других области и даље стагнира. Ипак, сматра да комбинација подстицаја, повољних кредитних линија и инвестиција у нову опрему може помоћи домаћим предузећима да задрже конкурентност на европском тржишту, иако није претјерано оптимистичан у погледу спремности привреде за брзе технолошке промјене.

Притисак

Радован Пазуревић упозорава да домаће компаније све више осјећају притисак конкуренције из Азије и других тржишта са јефтинијом радном снагом, те да Српска још није успјела да изгради снажну прерађивачку индустрију са већом додатом вриједношћу.

- Ми и даље углавном продајемо само рад, а не знање, развој и производ. Без јаче базне индустрије и већих инвестиција у технологију тешко можемо дугорочно остати конкурентни - поручио је Пазуревић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.