Нови потрес у ЕУ љуља и домаће погоне

БАЊАЛУКА - Најаве из Брисела о могућем гашењу стотина хиљада радних мјеста и слабљењу кључних индустријских грана у Европској унији појачале су забринутост и међу домаћим привредницима, јер би поремећаји у њемачкој и другим кључним економијама, са којима је Српска снажно повезана, могли довести до пада наруџби, успоравање производње и притисак на тржиште рада.

• Најаве из Брисела о могућем гашењу радних мјеста и слабљењу индустрије у ЕУ изазвале су забринутост и у привреди Републике Српске, због снажне повезаности са европским тржиштем.
• Европска комисија упозорава на ризике у аутомобилској индустрији, металургији, грађевинарству и транспорту, уз процјене да је у ауто-сектору угрожено око 600.000 радних мјеста.
• Из Привредне коморе РС поручују да поремећаји у европским ланцима снабдијевања директно утичу на домаћа извозно оријентисана предузећа, посебно у прерађивачкој и ауто-индустрији.
• Економисти упозоравају да би успоравање ЕУ могло довести до раста трошкова финансирања, мањег извоза и слабљења индустријске активности у БиХ и Српској.
• Као додатни ризици издвајају се раст цијена енергената, инфлаторни притисци и недостатак квалификоване радне снаге, што већ утиче и на домаћу привреду.

Европска комисија упозорила је у оквиру Прољетног пакета Европског семестра да би енергетски притисци, прелазак на зелене технологије и све израженији недостатак квалификоване радне снаге могли додатно ослабити конкурентност европске привреде. Најизложенији су аутомобилска индустрија, металургија, грађевинарство и транспорт, док су посебно забрињавајуће процјене да је због транзиције ауто-индустрије и све јаче конкуренције из Кине угрожено око 600.000 радних мјеста у том сектору широм Европе.

Секретар гранских удружења у Привредној комори Републике Српске Бошко Боројевић истакао је за "Глас" да привредна друштва послују по принципу понуде и потражње, те да сваки поремећај у европским добављачким ланцима неминовно утиче и на домаћу привреду.

- Наша предузећа у великој мјери су ослоњена на велике европске системе, због чега промјене на тржишту ЕУ имају директан утицај и на њихово пословање. У наредном периоду очекују нас додатни изазови, посебно од 2027. године када финансијски ефекти ЦБАМ механизма буду у пуној примјени - рекао је Боројевић.

Говорећи о могућим посљедицама по домаћу економију, нагласио је да би највећем притиску могла бити изложена извозно оријентисана предузећа из прерађивачке индустрије и за добављачке ланце њемачке привреде у ауто-сектору. 

- Ризик није исти за сва предузећа. Најугроженија су она која зависе од малог броја великих купаца из ЕУ, имају нижу додату вриједност и ограничене могућности да производњу усмјере према новим тржиштима и партнерима - навео је Боројевић.

Универзитетски професор и економиста Милош Грујић оцијенио је да би евентуално даље успоравање европске привреде могло довести до раста трошкова задуживања и додатног притиска на индустријску производњу и запосленост.

- Веће каматне стопе значе скупље финансирање за привреду и државе, што се већ показало као фактор који успорава инвестиције и економски раст. С обзиром на то да су Република Српска и БиХ снажно повезане са тржиштима Њемачке и Аустрије, негативни трендови у тим земљама неминовно ће се одразити и на домаћу економију - рекао је Грујић.

Према његовим ријечима, могуће посљедице огледале би се у смањењу извоза, мањем броју наруџби из иностранства и слабљењу индустријске активности.

- Не можемо се посматрати изоловано од европских економских кретања. Уколико дође до значајнијег успоравања у ЕУ, реално је очекивати слабију спољнотрговинску размјену и одређене притиске на тржиште рада и животни стандард становништва - истакао је Грујић.

Он сматра да би посебан изазов могли представљати раст цијена енергената и преливање инфлаторних притисака из Европске уније, што би додатно оптеретило буџете грађана.

- У таквим околностима важно је очувати тржишну стабилност и спријечити неоправдано повећање маржи. Искуства показују да административно ограничавање цијена често производи супротан ефекат, док ефикасна контрола тржишта и поштовање прописа дају боље резултате - рекао је Грујић.

РАДНА СНАГА

Када је ријеч о недостатку радне снаге и квалификација, проблему који је Европска комисија означила као једним од највећих препрека инвестицијама, Бошко Боројевић истиче да се са истим изазовом суочава и привреда Српске.

- Бројна предузећа улажу у аутоматизацију, дигитализацију и енергетску ефикасност, уз подршку републичких институција. Привредна комора кроз едукације, савјетовања и информисање настоји помоћи привреди да одговори на нове захтјеве тржишта и регулаторне промјене које долазе из Европске уније - рекао је Боројевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.