Новчани подстицаји у пољопривреди Српске

Преостало да се обрачуна и исплати још само око стотину хиљада марака на име подстицаја това јунади, чиме између ресорног министарства и пољопривредника остаје чист рачун за протекле године

МИНИСТAРСТВО пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске исплатило је нешто више од 70 милиона марака на име подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2007. годину. Овај новац је исплаћен на текуће или жиро-рачуне пољопривредних произвођача, који су то право остварили на основу Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја, потврдио је јуче нашем листу помоћник републичког министра за пољопривреду и рурални развој Зоран Ковачевић. Према његовим ријечима, у оквиру поменутог износа је и седам милиона марака неизмирених обавеза према пољопривредницима за 2005. и 2006. годину, тако да се у ову годину ушло практично са "чистим рачунима". Истина, преостало је да се обрачуна и исплати још само око 100 хиљада марака на име подстицаја това јунади. - До кашњења је дошло усљед допуне потребне документације, али и то ће бити завршено веома брзо, па ће одмах услиједити и исплата предвиђеног новчаног подстицаја - изјавио је Ковачевић. Пољопривредници којима је исплаћен подстицај за јесењу сјетву стрних жита у износу од 150 марака по хектару засијане површине истакли су да им је овај новац добро дошао. Иако сматрају да би било боље да су га добили раније, односно прије него што су започели са јесењим сјетвеним пословима, и сада ће добро послужити за припрему предстојеће прољећне сјетве, поготово ако се зна да је, у међувремену, знатно поскупио сјеменски и остали пољопривредни репроматеријал. У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде нагласили су да је за подршку пољопривредној производњи и дохотку, за капитална улагања и рурални развој, те за сезонске интервенције у овој години обезбијеђено око 80 милиона марака. - Ових дана се увелико ради на припреми плана расподјеле тог новца, а најкасније до краја фебруара требало би да буде завршен и правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја у пољопривреди и руралном развоју - рекао је Ковачевић. Сасвим је извјесно, додао је он, да се већина мјера, које су се у досадашњој пракси показале добрим, неће битније мијењати ни у овој години. - За сада је остала једино дилема да ли подстицај за прољећну сјетву треба исплаћивати по хектару засијане површине, као што је било за јесењу сјетву, или да се суфинансира набавка сјеменског и другог пољопривредног репроматеријала - казао је Ковачевић. М. МИЉУШ ХЕКТAРИ Протекле јесени озимим стрним житима, а највише пшеницом, у Републици Српској засијано је око 55.000 хектара. Захваљујући управо подстицају од 150 марака по хектару засијане површине, у многим подручјима засијане су веће површине него што се предвиђало. Да ли ће тако бити и у прољећној сјетви, у којој је доминантна култура кукуруз, још није познато.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.