Недостатак сезонаца гаси повртарство

БАЊАЛУКА - Вишегодишњи проблем недостатка сезонаца у пољопривреди досегао је критичну тачку, бројни произвођачи у Српској били су приморани да смање или потпуно одустану од производње за коју им је потребна физичка радна снага јер послове у њивама, упркос доброј заради, и даље обављају малобројни, што пријети да угрози и овогодишње приносе.

Сезонски радници су деценијама били кичма домаће пољопривреде, успјешно су обрађивали оранице, садили, копали, брали и паковали плодове, од купуса, лука, кромпира, краставаца до јабука, крушака, грожђа и осталих врста поврћа и воћа. Посљедњих десетак година радни потенцијал рапидно је почео да опада, што је резултирало знатним губицима с обзиром на то да радови у пољу често нису могли бити обављени на вријеме. Поред тога, пољопривредници су приморани да инвестирају у скупу механизацију и подигну дневнице изнад сваког нивоа исплативости, што поскупљује саму производњу. Како вријеме пролази, притисак на произвођаче постаје све већи, а то доводи у питање стабилност снабдијевања домаћом храном које је све мање на полицама овдашњих маркета.

И ове године у јеку пољопривредне сезоне у атарима широм Српске исти, парадоксалан проблем. Пољопривредници нуде дневнице од 100 КМ, али радника нема па нема, због чега би много посла могло остати незавршено.

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић каже за „Глас“ да у десетак села у Лијевчу пољу сви пољопривредни произвођачи на располагању имају 20-30 сезонаца. 

- Нема нове радне снаге, сезонци су људи у поодмаклом животном добу, између 65 и 70 година. И тих 30 радника буквално ради сваки дан, иду од произвођача до произвођача, морамо их чекати по четири, пет дана. Приморани смо да се довијамо на разне начине, раде чланови домаћинстава сопственим снагама колико код могу, али најгоре буде када на ред дође брање сезонског поврћа, оно се и бере и пакује ручно. Тада нам дневно треба најмање десетак људи - прича Илић.

Додаје да повртари раднике по сату плаћају од осам до десет КМ, уз обезбијеђен оброк и пиће.

- У току је вађење кромпира и сјеча купуса, берба краставаца, ускоро стиже паприка, парадајз. Све се то мора радити ручно, не постоје машине за то. Машине могу послужити за индустријску робу, али све што иде свјеже на пијаце мора убрати човјекова рука. Управо из тог разлога у Лијевчу пољу је пластеничка производња знатно смањења и из сезоне у сезону наставља да тоне. Бадава је да људи раде, улажу и када дођу да готовог производа, нема га ко обрати, па су одустали - појашњава Илић.

Због немогућности проналаска радника прије двије године пољопривредник из Бијељине Бошко Радић из своје производње је искључио све за шта су му требали сезонски радници.

- Бавимо се ратарском производњом која се у највећој мјери ослања на механизацију, а оно што мора да уради човјек завршимо ми из породице. Све остале послове смо елиминисали јер радника нема - прича Радић који је и предсједник Удружења пољопривредних произвођача „Села Семберије“.

ПРИНОСИ

Дарко Илић каже да приноси у повртарству и ратарству ове године неће бити издашни као лани. 

- На терену је шаролика ситуација. Произвођачи у градишким селима Косјереву, Карајзовцима због суше већ увелико наводњавају, док колеге које су према Козари муку муче са влагом. Имају огромну штету од киша. Кукуруз се сије по други, трећи пут јер га је појела вода која и сада лежи у депресијама. Увелико се пресијава и сунцокрет, што ће добро смањити приносе - додао је Илић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.