Нема радника, ни за плату од 5.000 евра!

БЕЧ – Тржиште у Аустрији се суочава са својеврсним парадоксом.

Мада су плате у неким секторима високе, послодавци све теже налазе квалификоване раднике.

Чак ни износи који премашују просјеке колективних уговора не гарантују проналазак правих кандидата.

Многим фирмама све је теже да пронађу одговарајуће особље. Мануел Лов-Бир (35), оснивач и директор компаније за сајбер безбједност Spixnet, описао је своје искуство са недостатком радника.

“Тражимо два до три добра програмера, по могућности за рад од куће. Што се тиче образовања, наравно да је добро ако кандидати имају завршене студије информатике, али то није апсолутно неопходно”, испричао је за Хојте.

До сада кандидата није недостајало, а према Лов-Биру, и плата је такође добра.

“Нудимо више од 5.000 евра мјесечно”, каже генерални директор који води канцеларије у Бечу и Градишћу (Матерсбург и Ајзенштат). Ипак, некима ни та плата није довољна.

“Студент који је управо завршио факултет рекао је: 'Нећу ни почети са мање од 70.000 евра годишње. Заправо желим 105.000 евра'. Компанија прво мора да може то да приушти. Стартап није велика корпорација”, додаје он

Према његовим реијчима, најчешћи проблем лежи у квалитету кандидата:

“90 одсто њих користи само ChatGPT. Нама требају софтверски програмери који заиста могу да програмирају. Програмери су некада радили на темама, претраживали софтверске библиотеке, интерпретирали, прилагођавали и унапређивали код. Данас готово сви користе само ЦхатГПТ и слично, што доводи до потпуно оштећеног кода. Зато кандидати треба да буду вјешти у уобичајеним програмским језицима попут Јаве и Пajтона, да знају да раде са векторским базама података и правилно поставе сервер, али готово нико то више не зна”, објашњава шеф фирме.

Посао у Spixnetу је разнолик и занимљив, каже Лов-Бир. Компанија нуди, на примјер, специјализовано рјешење за безбједност електронске поште.

“Недавно смо добили финансирање за истраживачки пројекат у области енкрипције за заштиту од квантне декрипције, у износу од милион евра. Јер, било да се ради о онлајн банкарству и куповини, друштвеним мрежама или преносу података из медицинских или одбрамбених фирми”, рекао је, преносе Независне Новине. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.