Привреда
Фото: Freepik
БАЊАЛУКА - Кредити домаћим секторима у БиХ наставили су да расту, уз годишњу стопу повећања од 10,2 одсто, што стручњаци тумаче као одраз инфлације и ограниченог привредног замаха те упозоравају на то да слаб прилив инвестиција у привреду и ослањање на потрошачке зајмове представља растући ризик по економију.
Према подацима Централне банке БиХ укупни кредити домаћим секторима на крају септембра износили су 27,79 милијарди КМ, што је повећање од 348,3 милиона КМ или 1,3 одсто у односу на август. Највећи мјесечни раст забиљежен је код приватних предузећа и становништва.
На годишњем нивоу кредити су порасли за 10,2 одсто, номинално 2,58 милијарди КМ. Највећи допринос расту дао је сектор становништва са повећањем од 1,42 милијарде КМ, односно 11,2 одсто, затим приватна предузећа са 820,3 милиона КМ или 7,8 одсто. Раст је забиљежен и код јавних и владиних институција, али знатно мањег обима.
Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја истакао је за "Глас" да се раст кредита у привреди може сматрати скромним, јер указује на недостатак развојних пројеката.
- Да би привредни раст био већи, потребно је да производимо додатну вриједност кроз нове технологије, модернизацију производње и већу продуктивност, што тренутно можемо постићи једино кроз кредитна средства. Када погледамо апсолутне и релативне износе, не можемо бити задовољни, јер то говори о ригидности банкарског сектора, али и о недостатку квалитетних пројеката, што би требало да нас забрине - нагласио је Љубоја.
Додао је да раст кредита за потрошњу може бити подстицајан ако се односи на домаћу производњу, али да куповина увозне робе заправо значи одлив новца из земље.
- У посљедње три до четири године, због пада потрошње и привредне активности у земљама у које највише извозимо, ситуација се није значајно побољшала. Највећа пријетња тренутно су промјене цијена енергената, нарочито усљед санкција уведених руским произвођачима течних горива, што може представљати велики изазов за нашу привреду. Очекује се да ће цијене енергената наставити да расту, што ће неповољно утицати на укупан економски развој Српске - упозорио је Љубоја.
Економиста Марко Ђого оцијенио је да је дијелом на раст кредита утицала инфлација, која "надувава" све номиналне вриједности па и кредитне показатеље.
- Ако се од годишњег раста кредита од 10,2 одсто одузме отприлике четири одсто, колико износи инфлација, реални раст је око шест одсто, што је донекле изнад очекивања. Дугорочно, кредити обично расту слично као и привреда па је овај резултат нешто бољи од просјека. Раст кредита становништва је ипак изненађујући - објаснио је Ђого.
Он је нагласио да се такви трендови не могу дугорочно одржати без раста продуктивности.
- Плате не могу расти брже од продуктивности у дужем року. Овакав раст може трајати још двије до три године, али ће се потом сударити са реалним економским показатељима. Да би се одржао раст плата и кредитне активности, неопходне су нове инвестиције, јер су управо оне кључни фактор сваког дугорочног развоја - поручио је Ђого.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
