Нафта поново дивља: Барел скочио 70 одсто од почетка године

БРИСЕЛ - Цијене сирове нафте поново су у снажном успону, а од 20. априла до данас скочиле су за око 20 одсто, јер глобално тржиште све мање вјерује да ће криза на Блиском истоку бити брзо ријешена.

Након краткотрајног смиривања током априла, када су рафинерије и велики купци одлагали набавке у нади да ће доћи до дипломатског договора и поновног нормалног функционисања Strait of Hormuz, тржиште је сада ушло у потпуно другачију фазу.

Утицај из САД

Инвеститори и трговци све више процјењују да би поремећаји у снабдијевању могли потрајати много дуже него што се очекивало, што је поново покренуло раст цијена. Брент нафта тренутно се креће око 108 долара по барелу, док је прије само неколико дана у једном тренутку достигла и око 115 долара. Почетком ове године барел је коштао око 62 долара, што значи да је цијена скочила за приближно 70 одсто. Такав раст у релативно кратком периоду јасно показује колико су геополитичке кризе постале кључни фактор на глобалном енергетском тржишту.

На кретање цијена значајно утичу поруке и одлуке америчког предсједника Доналда Трампа, јер тржиште сваку његову изјаву о Ирану, санкцијама, војним потезима или могућим преговорима доживљава као сигнал о томе у ком правцу би се криза могла развијати. Чак и једна оштрија изјава из Вашингтона често у року од неколико сати подигне цијену нафте за више долара по барелу, док помињање могућих дипломатских рјешења привремено смирује тржиште.

Потрошња залиха

Посебан проблем представља чињеница да се у међувремену убрзано троше залихе и стратешке резерве које су рафинерије користиле како би ублажиле почетни шок. Током претходних седмица многе компаније су смањиле прераду, користиле складиштену нафту и одлагале куповину скупих испорука, али аналитичари упозоравају да тај механизам не може трајати још дуго.

Тржиште сада страхује да би свијет у наредним мјесецима могао ући у период у којем ће потражња расти управо у тренутку када ће резерве бити све мање. Додатни притисак ствара и приближавање љетне сезоне, када традиционално расте глобална потрошња горива. Рафинерије у САД, Европи и Азији улазе у период појачане прераде због већег броја путовања и раста потрошње бензина и авио-горива.

Потражња

То значи да би потражња за сировом нафтом могла нагло порасти већ током маја и јуна. Истовремено, на тржиште се враћају и велики инвестициони фондови који поново купују нафтне фјучерсе очекујући наставак раста цијена. Управо улазак финансијског капитала често додатно убрзава поскупљења и појачава нестабилност на тржишту енергената.

Поређења ради, прије почетка рата у Украјини почетком 2022. године цијена сирове нафте углавном се кретала између 70 и 90 долара по барелу, док је прије ескалације актуелне кризе на Блиском истоку била углавном у распону од 75 до 85 долара. Ово показује да нафтно тржиште више не реагује само на тренутне испоруке, већ прије свега на страх да би свијет у наредним мјесецима могао ући у озбиљнију енергетску кризу.

Русија

Русија је један од главних добитника високих цијена нафте, посебно у условима кризе на Блиском истоку. Буџет ове земље у великој мјери зависи од нафте и гаса, па сваки раст цијене барела директно повећава државне приходе и ублажава ефекте санкција. Иако се руска нафта продаје уз попуст, високе глобалне цијене и даље значајно повећавају зараду. Ипак, како кажу појенди стручњаци, Русији не одговара екстремни раст цијена јер би он могао изазвати глобалну рецесију и пад потражње. Зато јој највише одговара ниво од око 100 до 120 долара по барелу, који доноси високе приходе без урушавања тржишта.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.