Набавка угља за ТЕ Угљевик: Каква мјешавина је потребна да би пећ радила исправно?

БАЊАЛУКА - Премијер Републике Српске Саво Минић најавио је да ће бити обезбијеђен угаљ и да би Рудник и Термоелектрана (РиТЕ) Угљевик требало да почне са радом у року од највише десет дана, али није прецизирао одакле ће угаљ бити набављен и по којој цијени.

Међутим, проблем није само у набавци угља, већ и у његовим техничким карактеристикама, због којих се рад термоелектране не може једноставно покренути коришћењем било које врсте угља, пише пословни портал Капитал. 

Како објашњава инжењер добро упућен у ову област, који је инсистирао на анонимности, ложиште, филтери и шљакери у термоелектрани пројектују се и подешавају према карактеристикама угља за који је постројење намијењено.

“Филтери и шљакери у ТЕ Угљевик подешени су према угљу из Угљевика, односно према његовој калоријској вриједности, количина пепела, учешћу нечистоћа попут сумпора и другим техничким карактеристикама”, објашњава саговорник.

Према његовим ријечима, термоелектране не користе искључиво неку другу врсту угља, већ се прави такозвани термомикс, односно мјешавина домаћег угља и угља из другог извора.

“Термомикс се прави тако да се 10-20 одсто тог другог угља мијеша са домицилним угљем према чијим карактеристикама је подешено и пројектовано ложиште. То значи да се не може довести било какав угаљ и ложити, већ се може 10-20 одсто тог угља додати угљу из Угљевика, а рудник у Угљевику тренутно нема ни минималне количине накопаног угља”, наводи инжењер.

Који угаљ би могао да се користи?

Као могуће изворе додатног угља саговорник наводи Букову Косу код Приједора, која је под концесијом фирме Дрво-Експорт, иза које стоји теслићки бизнисмен Срђан Кљечанин Руфи, те рудник Каменград код Санског Моста, којим располаже компанија Лагер из Посушја.

Као примјер наводи Термоелектрану Какањ, која уз угаљ из Какња и Брезе користи и угаљ из Каменграда, али само као дио мјешавине.

“ТЕ Какањ поред угља из Какња и Брезе за који је пројектовано ложиште користи и угаљ из Каменграда, али искључиво као дио термомикса у којем угаљ из Каменграда чини 10-20 одсто”, објашњава саговорник.

Угаљ се, додаје, може набављати и на међународном тржишту, укључујући Румунију и Бугарску, одакле би се могао допремати баржама до Брчког. Могућа је и набавка са удаљенијих тржишта, уз транспорт преко луке Плоче.

Ипак, кључни проблем остаје недостатак угља из Угљевика, који би требало да чини основу мјешавине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.