На које начине предузећа могу да прибаве средства за р

Процедура за добијање инвестиционог кредита и траје и кошта. Уколико се предузеће, ипак, одлучи за емисију власничких хартија, процедура није компликована, рекао Миодраг Јандрић

ДA би се развијала и ишла напријед, свакој организацији потребан је новац. По економској логици, без развоја нема опстанка, а да би дошло до средстава за развој предузеће пред собом углавном има двије могућности - задужење код банака или емисија обвезница, односно хартија од вриједности, било краткорочних или дугорочних. Само предузеће мора да процијени и одлучи шта је за њега боље, да ли да иде у емисију власничких хартија или да се задужује? Процедура задуживања код банака је углавном позната. Осим успјешног пословања у претходним годинама, дакле доброг рејтинга у пословном свијету, морате имати добар пројекат са доказом да је инвестиција оправдана. Да бисте добили кредит или убиједили неког другог инвеститора да уложи новац, морате доказати да је посао исплатив. Главни аргумент је добро урађен инвестициони пројекат. У сваком случају, процедура за добијање инвестиционог кредита и траје и кошта. Уколико се предузеће одлучи за емисију власничких хартија, према ријечима предсједника Комисије за хартије од вриједности Миодрага Јандрића, процедура није компликована. - Било да се ради о јавној или приватној понуди, потребно је да предузеће изради проспект. То је "лична карта" предузећа, којом се оно представља јавности. Законом о тржишту хартија од вриједности прописани су елементи проспекта, са одговорима на питања - ко су, шта раде, како функционишу, како послују, какву пословну идеју имају, на који начин желе да је реализују, односно шта им остварење идеје доноси... "Скенирањем" стања у предузећу јавност процјењује каквим капацитетима оно располаже и каква му је будућност. Проспект одобрава комисија у року од десетак дана и то је све - изјавио је за наш лист Јандрић. У настојању да се што више промовише јавна понуда, у институцијама тржишта капитала Републике Српске опредијелили су се за најнижу накнаду у региону - од 0,02 одсто. Према Јандрићевим ријечима, код дужничких хартија од вриједности нема накнада ни у Комисији, ни на Берзи ни у Централном регистру хартија од вриједности. Постоје само трошкови израде проспекта, што је, опет, интерног карактера. - Проспект није "божије слово". То је слика предузећа којом треба да одговорите на низ питања. По мени, свако предузеће може самостално да изради проспект, јер надлежни у њему знају основне податке о свом пословању, а на располагању су им и нацрти проспеката других предузећа. То је документ на основу којег јавност добија увид у његово пословање и процјењује будуће кретање пословања, односно развој предузећа - нагласио је наш саговорник. Зато што је на нашим просторима уобичајено, подизање банкарског кредита изгледа једноставније. - У тржишној утакмици и борби за сваког клијента, банкари нуде све повољније кредите, који ће можда брже ријешити проблем предузећа, али остаје непобитност - висока камата. Оно што се не смије заборављати јесте чињеница да ће увијек када су прикупљена од јавности средства бити јефтинија. Улагањем у власничку хартију од вриједности, предузеће фактички добија бесплатна новчана средства за емисију својих акција. Све зависи од финансијске анализе предузећа и процјене шта им је повољније - истакао је Јандрић. Недавно добијање дозволе за упис оснивачке емисије акција у регистар емитената, лакташки "Интеграл инжењеринг" уврстиће на Бањалучку берзу. Тако ће ова компанија из друштва с ограниченом одговорношћу прерасти у акционарско друштво, што подразумијева да ће у догледно вријеме објавити јавну понуду емисије акција с циљем финансирања путем тржишта капитала. Образлажући овај пословни потез, предсједник управе ове компаније Слободан Станковић је истакао да су процедуре око банкарских кредита постале дуготрајне и захтјевне. У складу са трендовима успјешног пословног свијета, одлучили су се за прелазак у акционарско друштво и излазак на берзу, сматрајући да је то једноставнији начин за долазак до потребних средстава која су им неопходна за проширење пословања и даљи развој компаније. Наравно, стварањем слике успјешне пословне фирме у јавности, стиче се већа могућност за брже прибављање потребних средстава. - Између 20 и 30 хиљада дневних посјетилаца портала тржишта капитала, од којих је половина из иностранства, прати предузећа чијим се акцијама тргује на берзи. Успјешна предузећа су маркирана у јавности и брзо, јефтино и једноставно могу доћи до средстава неопходних за развој - навео је Миодраг Јандрић. Н. РИСОЈЕВИЋ НЕУПУЋЕНОСТ На питање зашто нема ниједне јавне емисије дужничких хартија од вриједности у првих шест мјесеци ове године, Миодраг Јандрић нам је одговорио: - Због неупућености људи мисле да су процедуре за долазак на тржиште капитала захтјевне, скупе и компликоване. Оне су врло једноставне, али то је процес који у појединим земљама траје 150 година. Треба времена да управе предузећа и скупштине акционара прихвате тржиште капитала као корист, а не оптерећење, обавезу и баласт - рекао је Јандрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.