Метални отпад све скупљи: Забрана увоза подиже трошкове домаћој индустрији

Данијела Бајић 11.11.2026 20:25

Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - Евентуално искључење жељезног и отпада обојених метала из категорија које БиХ може увозити из Европске уније могло би отежати снабдијевање домаћих прерађивача секундарним сировинама, повећати трошкове производње и смањити искоришћеност постојећих капацитета, због чега привредници траже да Брисел прије коначне одлуке узме у обзир потребе домаће индустрије и могуће посљедице по њено пословање.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Европска комисија разматра да БиХ дозволи увоз папира, гуме, текстила и отпада за алтернативно гориво, али не и металног отпада.
Привредници упозоравају да би таква одлука могла отежати снабдијевање прерађивача секундарним сировинама, повећати трошкове и смањити искоришћеност производних капацитета.
Спољнотрговинска комора БиХ затражила је од Брисела да преиспита предложено ограничење и узме у обзир потребе домаће индустрије.
У 2023. години БиХ је из ЕУ увезла 1.448,15 тона жељезног отпада и отпада обојених метала, што је 17,8 одсто укупног увоза тих сировина.
Привредна комора Српске упозорава да домаће сакупљање не може у потпуности надомјестити увоз по количини, квалитету и континуитету снабдијевања.

Европска комисија разматра да БиХ, у оквиру нових правила о прекограничном кретању отпада, одобри увоз папира, гуме, текстила и отпада који се користи као алтернативно гориво, али не и металног отпада. Ријеч је о новој уредби ЕУ о пошиљкама отпада, којом се пооштравају услови за извоз неопасног отпада у земље које нису чланице OECD-а.

На могуће посљедице такве одлуке упозорили су из Спољнотрговинске коморе БиХ, која се, на захтјев компанија из рециклажне индустрије, укључила у јавну расправу Европске комисије, тражећи да се предложено искључење метала преиспита прије доношења коначне одлуке.

Привредници траже да Брисел преиспита ограничење

Из Коморе истичу да би онемогућавање увоза жељезног отпада и отпада обојених метала могло ограничити приступ секундарним сировинама, смањити искоришћеност постојећих прерађивачких капацитета и отежати пословање компанија повезаних са европским тржиштем и ланцима вриједности.

- Недостатак свеобухватних података или детаљних информација не би требало аутоматски да значи да приватне рециклажне компаније не послују у складу са еколошким захтјевима или да немају капацитете за одговорно управљање отпадом. Потребно је јасно разликовати недостатке у доступности и извјештавање о подацима од стварног стања и еколошких перформанси појединачних рециклажних постројења приватног сектора - навели су из Коморе.

Додају да је неопходно примијенити пропорционалан приступ заснован на доказима, уз могућност да компаније доставе додатне информације о техничким и оперативним капацитетима, као и испуњавању еколошких стандарда.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, увоз жељезног отпада и отпада обојених метала у 2023. години износио је 8.115 тона, од чега је из Европске уније стигло 1.448,15 тона, односно 17,8 одсто. Истовремено, БиХ је те године извезла укупно 965.381 тону одабраних токова отпада, док је увоз износио 29.566 тона.

Домаће сировине не могу у потпуности замијенити увоз

Колико би евентуално ограничење могло погодити домаћу привреду зависиће, међутим, од степена зависности појединачних предузећа од увозних сировина, али и могућности да их надомјесте на домаћем тржишту. Секретар гранских удружења у Привредној комори Републике Српске Бошко Боројевић истакао је за "Глас" да домаће сакупљање металног отпада може дјелимично замијенити увоз, али не може обезбиједити довољне количине, квалитет и континуитет снабдијевања.

- Удио Европске уније у укупном увозу металног отпада у БиХ износио је 17,8 одсто у 2023. години, али зависност појединих предузећа може бити знатно већа или мања - рекао је Боројевић.

Када је ријеч о испуњавању еколошких стандарда, он сматра да се стање не може генерализовати, јер појединачна предузећа имају различите капацитете и услове пословања, али истиче да компаније улажу у заштиту животне средине и послују у складу са прописаним условима.

Евентуално ограничење увоза, упозорава, могло би се одразити на трошкове набавке сировина и пословање дијела прерађивача, али без прецизних података о њиховој зависности од увоза још није могуће говорити о конкретним посљедицама по производњу и радна мјеста.

- Могла би бити погођена предузећа која се у значајној мјери ослањају на увоз металног отпада из Европске уније. У случају негативне одлуке, алтернативе би могле бити веће кориштење домаћих секундарних сировина и проналажење других добављача. Ипак, приоритет треба да буде наставак дијалога са европским институцијама како би се пронашло прихватљиво рјешење за домаћу индустрију - истакао је Боројевић.

Додао је да је спектар производа који се могу добити прерадом металног отпада веома широк и да зависи од врсте отпада, као и од дјелатности и производних процеса којима се појединачна предузећа баве. Док неке компаније метални отпад претапају и користе као сировину за нове производе, друге га механички обрађују и даље прерађују, због чега се посљедице евентуалног ограничења увоза разликују од фирме до фирме.

Одлука

Коначна одлука Европске комисије очекује се до 21. новембра. Од исхода овог поступка зависиће и услови под којима ће домаће компаније убудуће моћи да обезбјеђују метални отпад из ЕУ за потребе своје производње и рециклаже.