Привреда
Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Упркос домаћој производњи, тржиште БиХ готово да зависи од увоза уља и масти, чија је вриједност лани скочила за чак 90 милиона марака, а произвођачи упозоравају да јефтинија роба из иностранства потискује њихове производе.
На тржиште БиХ лани је стигло разних врста уља, масти и маргарина у вриједности од око 297,6 милиона КМ.
Раст увоза и извоза
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до краја децембра, БиХ је увезла за 26,5 милиона килограма више уља и масти у односу на исти период 2024. године, када је на домаће тржиште ових производа стигло 59,1 милион килограма, за шта је издвојено 207 милиона марака.
Истовремено, према подацима УИО, БиХ је лани извезла за око 15,8 милиона килограма више уља и масти него годину раније, када је на инострано тржиште пласиран 51 милион килограма ових производа који су коштали 139,4 милиона КМ.
Подаци УИО показују да је БиХ током прошле године највише масти, разних врста, увезла из Хрватске, Италије и Данске, а уља из Србије и Мађарске.
Домаћа производња ограничена
Секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије при Привредној комори Републике Српске Драган Шепа казао је да БиХ има само једног озбиљног произвођача јестивог уља, а то је "Бимал" из Брчког.
- Имају значајне производне капацитете, како за домаће тржиште, тако и за извоз на инострана тржишта - казао је Шепа за "Глас" и додао да ова компанија има широку мрежу коопераната, те да сарађује са озбиљним бројем пољопривредних произвођача из Српске, посебно из Семберије и Посавине, од којих откупљује сировину за прераду и производњу уља и готових производа.
Када је ријеч о увозу, Шепа каже да је он очекиван, те да је повећан увоз посљедица отвореног тржишта и потреба трговинских ланаца, који набављају уље од различитих произвођача.
- Циљ је да се фаворизује домаћа производња - поручио је Шепа истичући да у Српској нема развијене мреже уљара.
Јефтини увоз притиска домаће произвођаче
Директорица "Агројапре" из Доњих Агића Нада Нешковић Раилић навела је за "Глас" да домаћи произвођачи хладно цијеђених уља имају озбиљан проблем са нелојалном конкуренцијом из увоза.
- Увозно уље је јефтиније у односу на домаће па је самим тим и конкурентније. Живимо у ситуацији када се купује јефтиније, а не квалитетније, а они који бирају квалитет су у мањини - нагласила је Нешковић Раилић.
Када је ријеч о обиму производње, наводи да је "Агројапра" мањи произвођач, те да им је годишња производња око 7.000 литара хладно цијеђених уља.
Глобална дешавања, како је казала, неминовно утичу и на домаће тржиште.
- Свакако да ће доћи до промјена цијена, али треба имати у виду да је уље које је сада на тржишту произведено од прошлогодишње сировине. Тек када крене нови откуп и производња, те промјене ће се осјетити у пуној мјери - закључила је Нешковић Раилић.
Она додаје да ће на формирање цијене утицати и трошкови производње, електрична енергија, гориво, цијена рада, те ако се овакво стање настави, поскупљење ће опет негативно утицати на продају и куповну моћ становништва.
Подстицаји
Драган Шепа казао је да институције настоје да подстакну производњу уљарица.
- Пољопривредни произвођачи имају и подршку кроз подстицаје. Према доступним подацима, ријеч је о око 500 КМ по хектару за уљарице, што је значајна мјера Министарства пољопривреде с циљем повећања производње - истакао је Шепа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
