Лијек из отпада

Пројекат добијања новог препарата из отпадне крви животиња започет у Републици Србији, уз финансијску подршку тамошњег Министарства за науку... Презентација у Бањој Луци корак ка сарадњи

КРВ животиња које завршавају у бројним кланицама, а која се као отпадни материјал углавном баца, може да се искористи у ветеринарској пракси - за добијање препарата који се користи за превенцију и лијечење енемија код прасади. На тај начин уједно би се допринијело рјешавању питања прикупљања и збрињавања овог отпадног кланичног материјала, који се до сада неконтролисано бацао у ријеке, језера и друга мјеста, чиме је загађивана животна средина. Пројекат добијања новог препарата из отпадне крви животиња започет је у Републици Србији уз финансијску подршку тамошњег Министарства за науку. Посредством фирме "Заштита на раду и заштита животне средине" из Бијељине, односно њене пословне јединице у Бањој Луци, овај пројекат је крајем протекле недјеље у највећем граду Српске представио редовни професор Технолошко-металуршког факултета из Београда, др Бранко Бугарски. Према ријечима овог стручњака, за разлику од постојећих препарата за превенцију и лијечење анемије код прасади, који се базирају на неорганском гвожђу, овај нови препарат је заснован на органском гвожђу из крви животиња. - Предности нашег препарата, у односу на иностране и неке домаће, огледају се у јефтинијој, готово бесплатној сировини за његово справљање, нижој цијени и већим ефектима за преживљавање прасади, као и већој продукцији био-масе током њиховог раста и развоја. Међутим, важност овог пројекта није само у добијању новог препарата, него се њиме рјешава и питање безбједног уклањања отпадне крви из кланица, која се сада, уз остали кланични отпад, неконтролисано баца и представља велики еколошки проблем - изјавио је нашем листу проф. др Бугарски. Он сматра да би се и у Републици Српској требало почети системски рјешавати питање такозваног био-хазарда, који, умјесто што угрожава животну средину и здравље људи, може да има употребну и тржишну вриједност. - Да ли ће и када овај пројекат почети да се остварује и на простору Српске, највише зависи од воље и спремности на сарадњу надлежних органа и институција из области просторног уређења и екологије, кланичне индустрије и других заинтересованих организација - рекао је др Бугарски. Он је оцијенио да сама презентација пројекта на технолошком факултету у Бањој Луци представља, на неки начин, први корак у остваривању сарадње на том пројекту. М. МИЉУШ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.