Кризу продубљује суноврат на тржишту ЕУ

БАЊАЛУКА - Пад индустријске производње у Српској се не зауставља, а привредници упозоравају да домаћа економија и даље трпи тешке посљедице слабљења потражње на западноевропским тржиштима, раста цијена енергената и свеукупног успоравања глобалне економије, док прогнозе не дају наду за опоравак ни у првом кварталу наредне године.

Индустријска производња у Српској наставља силазни тренд и у августу је била мања за 12,7 одсто у односу на просјек из 2024. године, односно за шест одсто у поређењу са истим мјесецом лани, показују подаци Завода за статистику Републике Српске.

Пад је забиљежен и у првих осам мјесеци ове године, јер је укупна производња од јануара до краја августа мања за 4,4 одсто у односу на исти период прошле године, док је десезонирана у августу у односу на јул смањена за 6,8 одсто. Истовремено,  број запослених у индустрији наставља да опада па је у августу био мањи за 2,5 одсто у односу на исти мјесец лани.

Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја рекао је за "Глас" да је пад индустријске производње, као и претходних година, прије свега посљедица смањене куповне моћи и потражње на западноевропским тржиштима.

- Слабљење потрошње у земљама западне Европе, које су наше кључно извозно подручје, директно се одражава на индустријску активност у Српској. Геополитичка и геостратешка кретања иду силазном путањом, цијене енергије и енергената расту, а индустрије у развијеним земљама успоравају. Како су оне дестинација за више од 70 одсто нашег извоза, посљедице су неминовне - нагласио је Љубоја.

Додао је да су највише погођене машинска, дрвна, ауто и електроиндустрија, док су производња електричне енергије и хемијска индустрија задржале стабилност.

- Тешко је прогнозирати када ће се ситуација побољшати, јер су у питању глобални процеси на које не можемо утицати. Смањење броја запослених прати пад производње, то су паралелни трендови. У оваквим условима потребно је системски приступити реформи подстицаја и растерећењу производње, од енергената и сировина до подстицаја развоју нових технологија. Нажалост, прогнозе за наредни период нису охрабрујуће и тешко да ће у првом кварталу наредне године доћи до опоравка - истакао је Љубоја.

Директор и власник которварошке Фабрике обуће "Дермал" Раденко Бубић каже да су негативни трендови у овом сектору присутни већ неколико година.

- Пад је почео још 2023. године. Ми конкретно имамо довољно посла, јер радимо специјалне програме, намјенску, војну и радну обућу, али проблем је константан раст цијена свих улазних трошкова. Не можемо у истој мјери подизати цијене наших производа, што нас ставља у тежак положај. Многе фирме у Српској, али и у региону, смањиле су број радника или обуставиле рад због недостатка посла - рекао је Бубић.

Истакао је да је модна обућа у великом паду, јер све више производа долази са истока по нижим цијенама.

- Ово није проблем само код нас. Иста ситуација је у Хрватској гдје је обућарска индустрија готово потпуно стала, као и у Румунији и Италији. Нашу производњу одржава сарадња са купцима који су раније пословали управо у тим земљама. Ипак, раст трошкова, најављено повећање најниже плате и цијене струје сигурно ће додатно оптеретити сектор - рекао је Бубић.

КОНКУРЕНЦИЈА

Раденко Бубић је истакао да упркос стабилном пословању, "Дермал" не планира проширење капацитета. Радна снага је, тврди он, њихов највећи изазов. Обућарска индустрија зависи од ручног рада, а све је мање људи који желе да раде у производњи.- Зато улажемо у аутоматизацију и модерне ЦНЦ машине, како бисмо рационализовали производњу. Наша највећа конкуренција у радној снази су трговачки центри и модни брендови који нуде лакше послове за сличну плату. Свако иде тамо гдје му је лакше - поручио је Бубић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.