Колико би екстремне врелине могле коштати европске економије

ПАРИЗ - Екстремне врућине могле би ове године да коштају економије Европске уније око 180 милијарди евра, што је приближно један одсто БДП-а и готово у потпуности одговара расту који је ЕУ очекивала у 2026. години. Међу великим чланицама Француска би могла да претрпи највећи удар.

Дуготрајни топлотни талас који овог љета погађа Европу могао би да избрише читаву годину економског раста, наведено је у истраживању банке "Триодос".

Банка је штету анализирала кроз четири канала, од којих су три квантификована као просјечни ефекти на нивоу ЕУ.

Мањи приноси усјева и пад производње млијека, заједно са посљедичним растом цијена хране, одговорни су за око 0,15 одсто губитка. Ограничена производња нуклеарних, хидро и термоелектрана, слабија ефикасност соларних панела и више велепродајне цијене електричне енергије додају још 0,12 до 0,15 одсто, док поремећаји у жељезничком, друмском и ријечном саобраћају доприносе са додатних 0,15 одсто.

Највећи ефекат, али и онај који је најтеже прецизно измјерити, односи се на продуктивност рада.

Производња по запосленом опада када температуре пређу отприлике 25 до 30 степени Целзијуса, при чему су губици највећи у пословима који се обављају на отвореном и захтијевају физички напор. Врућина утиче и на канцеларијске послове, дијелом зато што нарушава сан и когнитивне способности.

Француска је најтеже погођена, са процијењеним губитком од 1,4 процентна поена економског раста, што би могло да је гурне у пад од око 0,6 одсто, са већ ионако слабе почетне позиције.

Холандија би могла да изгуби око 0,8 процентних поена, што би њен раст приближно довело до нуле. Шпанија и Италија имају највећи удио радне снаге изложене високим температурама, као и највећи број врелих дана, али деценије прилагођавања ублажавају посљедице појединачних топлотних таласа. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.