Кодекс пословног понашања између банака и привреде

Кодекс понашања у суштини би требало да буде полазиште партнерског односа, које не би значило само сигурност за обје стране, већ би развијало међусобно повјерење у свим контактима

У ВЕЋИНИ европских земаља норме пословног понашања између банака и привреде регулисане су кодексима пословног понашања или меморандумима о разумијевању, којима се детаљно разрађују правила пословног понашања обје стране. Почетком прошле године, Удружење банака БиХ иницирало је израду сличног документа код нас, којим би се прецизирали стандарди понашања у области сарадње банака и привреде. - Таквим документом уредило би се понашање банака према привредним субјектима и обратно, односно обавезе једних и других, како би се подигао квалитет међусобне пословне сарадње. На примјер, увођењем таквих норми, банке би биле у обавези да пружају тачне и истините информације, добре услове, квалитетне услуге, уз настојање да излазе фирмама у сусрет. Заузврат, привредне организације би пружале транспарентне информације комплетног стања пословања, с тим да је логично надгледање њиховог пословања од стране банке - рекао је за "Глас Српске" предсједник Удружења банака БиХ Ранко Лабовић. Према његовим ријечима, кодекс понашања између банака и привреде у суштини треба да буде полазиште партнерског односа, које не би значило само сигурност за обје стране, већ би развијало повјерење у свим међусобним контактима. Домаће банкарство функционише на основу међународних банкарских стандарда и рачуноводствених принципа. Према ријечима банкара, пратећа документација уз захтјеве за кредите "тешко" је пратила захтјевне стандарде банака и до сада, тако да ће увођење нових, познатих под називом "Базел 2", без промјене пословног понашања - представљати камен спотицања за било коју врсту улагања. - Да би се смањио и контролисао ризик пласирања, од банака ће се захтијевати, између осталог, да увећају капитал и резервације којим би се обезбиједиле од евентуалних пословних промашаја. У суштини, да би могле поуздано мјерити ризик, од банака ће се тражити огромна база података - сви колатерали, сви рачуноводствени извјештаји фирми, по којима ће се у самој банци сагледавати комплетно стање подносиоца захтјева за позајмицу - истакао је Лабовић. Значај квалитетне пословне сарадње између банака и привреде долази још више до изражаја послије одлуке надлежних у "Инвестиционо-развојној банци" да банке и микрокредитна друштва буду финансијски посредници у пласману средстава предвиђених за развој и измјену привредне структуре у Српској. Усвојена су Правила пласмана и идентификовано шест кредитних линија које се своде на кредите за почетни бизнис, микробизнис у пољопривреди, пољопривреду, предузетнике и предузећа, рјешавање стамбених питања и за јединице локалне самоуправе. Све банке и микрокредитна друштва која уђу у аранжман са "Инвестиционо-развојном банком" преузимају терет ризика пласмана средстава за развој. По логици ствари, свака уложена пара по овом основу "тражиће" сигурност и чврсто обезбјеђење. Тим више је оправдано настојање банкара да се и код нас уреде односи између финансијских организација и привредних субјеката - потписивањем меморандума о сарадњи. Н. РИСОЈЕВИЋ КОМОРA Иницијатива за доношење кодекса о пословном понашању достављена је Привредној комори Републике Српске. - Потписивање кодекса о пословном понашању између банака и привредних субјеката ускоро ће бити актуелизовано - рекла је за наш лист секретар Удружења банкарско-финансијских и осигуравајућих организација Драгана Шобот. МAШНA И ТAШНA - Нећемо дозволити да неко ко има лептир машну и ташну повуче милион марка развојних средстава и да од тога не буде ништа. Ово је озбиљан бизнис за озбиљне бизнисмене - рекао је директор "Инвестиционо-развојне банке" Јасминко Јотић. Ова средства морају да заврше тамо гдје су најпотребнија, а то су производња и услуге. То је један од инструмената Владе који треба да омогући да се промијени привредна структура у Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.