Кина ствара револуционарну руту до Европе

ПЕКИНГ - Кина је започела амбициозни инфраструктурни пројекат којим жели створити копнену алтернативу Суецком каналу.

Ради се о жељезничком коридору који повезује унутрашњост најмногољудније земље свијета с европским тржиштем, заобилазећи кључне поморске руте и геополитичке ризике.

Центар пројекта налази се у Цхонгqингу, мегаполису са преко 30 милиона становника, који се убрзано развија у глобално индустријско и логистичко чвориште. Овај град већ производи око трећину свјетских лаптопова и четвртину кинеских аутомобила, што га чини идеалном полазном тачком за брзи транспорт робе према Европи.

Нова жељезничка рута омогућава да терет из југоисточне Азије стигне у Цхонгqинг за само пет дана, док се из Кине до европских тржишта испоруке могу обавити за мање од двије седмице. То значи уштеду од 10 до 20 дана у поређењу са традиционалним бродским путем преко Суецког канала.

Заобилазак поморских ризика
Главни циљ Пекинга је смањење зависности од поморских путева који пролазе кроз стратешке тачке попут Суецког канала, Хормушког мореуза и Малаканског пролаза, над којима Запад има значајну контролу. Посљедњих година глобални ланци снабдијевања суочени су са низом криза – од пандемије и трговинског рата САД–Кина, до рата у Украјини и напетости у Јужном кинеском мору.

У том контексту, “копнени Суецки канал” представља стратешки потез којим Кина диверсификује транспортне правце и штити своје индустријске капацитете од могућих блокада.

Геополитички контекст и конкуренција

Овај пројекат дио је шире кинеске иницијативе „Појас и пут“ (Белт анд Роад Инитиативе). Поред њега, Кина развија и такозвани „Средњи коридор“, копнену руту која преко Казахстана и Каспијског мора води до Европе, заобилазећи Русију. Ипак, тај коридор још увијек има изазове везане за царине, трошкове и недостатак савремене инфраструктуре.

Западни аналитичари сматрају да ће нова жељезничка рута додатно ојачати кинески утицај у Евроазији и пружити Пекингу политичку полугу у односима са Европом. Европске компаније, с друге стране, добијају бржу и поузданију опцију за транспорт робе, што би могло смањити зависност од поморских испорука.

Изазови на путу

Иако је пројекат обећавајући, стручњаци упозоравају на низ изазова:

1. Царинске баријере између различитих држава кроз које пролази жељезница,
2. Финансијска одрживост након смањења државних субвенција за транспорт,
3. Потреба за техничким стандардизовањем пруга и логистичких система.

Јачање позиције суперсиле

“Копнени Суецки канал” могао би да промијени глобалну трговину, слично као што је прави Суецки канал то учинио у 19. вијеку. Ако пројекат успије, Европа ће добити бржи и сигурнији транспортни коридор, док ће Кина додатно учврстити своју позицију економске суперсиле.

За сада, свијет пажљиво прати развој догађаја, свјесни да сваки нови километар пруге у срцу Кине има потенцијал да преобликује глобалне трговачке токове, преноси Бизнисинфо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.