Ко су "гиг радници" који су трансформисали тржиште рада у Кини

Највећа радна снага на свијету прошла је кроз изузетну трансформацију. Кинеским пољопривредним радницима и индустријском пролетаријату придружила се армија „гиг радника“.

Кључне тачке

• У Кини чак 200 милиона људи или 40 одсто урбане радне снаге, зависи од неког облика флексибилног рада
• Гиг економија је ту
• Лекције за остатак света

 Десетине милиона сада користе технолошке платформе да пронађу посао на кратке периоде – чак 200 милиона људи, односно 40 одсто урбане радне снаге, зависи од неког облика флексибилног рада. Судбина ових радника ангажованих на кратко, по послу или пројекту, од којих се многи боре да купе некретнину и добију приступ јавним услугама и бенефицијама, обликоваће кинеску економију и друштво у годинама које долазе. Како технологија преображава тржиште рада, кинески „гиг радници“ нуде лекције за земље широм свијета, у чланку од прије неколико дана могли сте да прочитате у часопису The Economist.

Нова радна снага – прекаријат – није заправо нова. Термин је у употреби већ пола вијека и представља читаву класу хонорарних радника са несигурним запослењем, „на црно“, према којима послодавци немају никакву обавезу. Да би смањили трошкове, избјегли законске компликације и судар са законима о раду, а своју радну снагу свели на минимум, послодавци су креирали прекаријат и сав ризик пренијели на хонорарне сараднике.

Кина је управо примјер и слика правог функционисања прекаријата, фриленсера, привремених радника, радника на захтјев – како је коме воља.

Гиг економија је ту

Судбина поменутих 200 милиона Кинеза (40 одсто урбане радне снаге) је несигурна, по самој дефиницији прекаријата, по начину на који долазе до послова и зараде. Године свјетске економије сигурно ће бити под утицајем овакве класе радне снаге јер се недвосмислено биљежи раст „гиг економије“, како пише The Economist.

Кина је захваљујући раној употреби суперапликација постала свјетски лидер гиг економије. Тренутно 84 милиона људи ради преко платформи – као возачи, достављачи хране и разни други сервисни радници.
Сличан тренд шири се и по Азији: у Индији у гиг економији ради око 10 милиона људи, док их је у Малезији око 1,2 милиона (око 7 одсто радне снаге),преноси Бонитет. 

У посљедње вријеме, привремени рад уселио се и у производне погоне Кине. Традиционалне фабричке раднике све чешће замијењују привремени радници који се запошљавају „на захтјев“ путем дигиталних платформи. Послови су краткотрајни, често трају само неколико дана или седмица, а према истраживањима, таквих радника има око 40 милиона – што је трећина кинеске индустријске радне снаге.

Компаније бирају флексибилност

Раст гиг рада произлази из жеље послодаваца за флексибилношћу. Компаније желе да брзо повећају или смање број запослених, у складу са сезонском потражњом и тржишним ризицима. Технологија то омогућава – апликације повезују наруџбине с доступним радницима, а аутоматизација је смањила потребу за искусним кадром у производњи.

За многе раднике, овакав систем има и предности. Вјешти корисници платформи могу да зарађују више него да су у сталном радном односу. Истраживање из 2022. године показало је да су мјесечни приходи професионалних достављача били за готово 20 одсто већи од плата мигрантских радника.

Ипак, постојање прекаријата носи озбиљне посљедице. Млади радници без стабилног запослења тешко стичу вјештине потребне за напредак. Многи, пресељени из села у градове, не успијевају да се трајно укоријене у новој средини, нити да добију приступ јавним услугама због хукоу система (регистра домаћинстава). То отежава и заснивање породице, што додатно убрзава старење кинеске популације. Проблема је много и отворених питања за рјешавање.

Лекције за остатак свијета

Ипак, Кина није усамљена у процесу прекаризације. Искуство Кине показује да производња више није гаранција стабилног запошљавања. Аутоматизација све више замијењује људе.

Такође, забранити гиг рад у нади да ће се појавити стална радна мјеста било би узалудно – често је алтернатива гиг послу заправо никакав посао. У анкети је чак 77 одсто возача превозних платформи изјавило да су у тај сектор ушли након што су изгубили претходни посао, како наводи The Economist.

Аналитичари упозоравају да државе морају да редефинишу социјални уговор. Кина већ покушава да ублажи алгоритамски притисак и да платформама наметне обавезу плаћања социјалног осигурања.
Индија мотивише гиг раднике да се региструју како би добили осигурање и здравствене бенефиције.

Владе морају ићи корак даље – морају да прилагоде пензионе и пореске системе новим облицима рада, учине доприносе преносивим и смање притисак на послодавце да не избјегавају стално запошљавање.

Како Азија убрзано стари, помоћ хонорарним радницима са несигурним пословима да напредују постаје питање не само економије, већ опстанка читавог друштва.

Велика тема, велике ријечи, али још већа реалност која свима куца на врата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.