Кина ограничава извоз кључних технологија за електричне аутомобиле

ПЕКИНГ - Министарство трговине Кине објавило је да ће за трансфер низа технологија, укључујући оне које се користе за прераду литијума и производњу катода за литијум-гвожђе-фосфатне (LFP) батерије, бити потребан посебан државни извозно-увозни сертификат. То укључује све облике преноса – трговину, инвестиције и технолошку сарадњу.

Овај потез долази само три мјесеца након што је Пекинг увео слична ограничења на извоз ретких земаља и њихових магнета – кључних компоненти за EV, потрошачку електронику и војну индустрију.

Покушај контроле технолошког знања

Нове контроле, према ријечима аналитичарке Лиз Ли из Counterpoint Researcha које преноси CNN, сигнализирају прелазак са контроле над сировинама ка контроли над самом технологијом – односно, интелектуалном својином (IP). Како каже, ово би могло убрзати напоре САД, ЕУ и других да локализују ланац снабдијевања, посебно у преради метала и производњи кључних компоненти.

Доминација у бројевима

Кинески произвођачи батерија, међу којима предњаче CATL и BYD, држе око 67% свјетског тржишта, према подацима SNE Researcha. Кина такође има 94% производних капацитета за LFP батерије и контролише 70% глобалне прераде литијума, наводи британска аналитичка кућа Fastmarkets.

Упркос нижој енергетској густини у поређењу са батеријама које користе никл, манган и кобалт, LFP батерије су постале популарне због ниже цијене и веће сигурности – посебно у приступачнијим EV моделима.

Утицај на кинеске и стране произвођаче

За сада, ефекти ограничења су нејасни. Аналитичари вјерују да ће се ограничења односити претежно на процесе производње катода и прераде литијума, а не на саму монтажу батеријских ћелија и модула.

То значи да производне локације CATL-а у Њемачкој и Мађарској, које се баве склапањем ћелија, неће одмах бити погођене. Слично важи и за BYD, који у иностранству склапа батеријске модуле, али не и саме ћелије.

Међутим, дугорочно, све кинеске компаније које желе да прошире или пренесу технологије у иностранство – попут Gotionове најављене фабрике у Илиноису, или Fordове сарадње са CATL-ом – мораће да рачунају на нове бирократске препреке и потенцијална кашњења.

Технолошка трка се убрзава

Кина не само да доминира постојећом технологијом, већ и помјера границе: BYD је ове године представио “Super E-platformu” која омогућава домет од 400 км уз само пет минута пуњења – брже чак и од Теслиних Supercharger станица. Убрзо затим, CATL је најавио још моћнију верзију LFP батерије са дометом од 500 км за исти временски оквир.

Потез Пекинга није само одговор на геополитичке тензије, већ и покушај да дугорочно очува технолошку предност у једном од најбрже растућих сектора глобалне економије. Иако тренутно не угрожава рад постојећих фабрика ван Кине, ова одлука би могла знатно успорити глобалне планове ширења кинеских гиганата – и додатно мотивисати Запад да смањи своју зависност од кинеске технологије и сировина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.