Како увоз цвијећа утиче на домаће произвођаче

БАЊАЛУКА - Раст трошкова производње и све већи увоз задају главобољу домаћим произвођачима цвијећа, а продавци истичу да су ове биљке у набавци све скупље, али да потражња традиционално расте око празника и почетка прољећне сезоне.

- На ове производе 2024. године потрошено је близу 34 милиона марака - навели су из УИО за "Глас Српске".

СТАТИСТИКА

• 37,1 милион КМ – увоз живог дрвећа, луковица, коријења, резаног цвијећа и украсног лишћа у 2025. години.
• 34 милиона КМ – потрошено на увоз цвијећа током 2025. године.
• 9 милиона КМ – увоз у само два мјесеца 2026. године.
• 11 милиона КМ – приход од извоза цвијећа из БиХ у 2025. години (9,7 милиона КМ у 2024.).
• 3–4 пута – пораст трошкова производње (супстрат, сјеме, материјал) у посљедњих неколико година.
• 20–30% – просјечно поскупљење цвијећа у бањалучким цвјећарама 2026. године.Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, прошле године увезено је живо дрвеће, луковице, коријење, резано цвијеће и украсно лишће вриједно око 37,1 милион КМ.

Потражња за цвијећем из увоза из године у годину већа

Да је потражња за цвијећем из увоза из године у годину већа показује и чињеница да је у само два мјесеца ове године на ову робу отишло више од девет милиона марака. 

Када је ријеч о извозу, БиХ је лани зарадила скоро 11 милиона КМ, а годину раније 9,7 милиона КМ.

Санда Агатић-Славнић из расадника "Славнић" у Бањалуци рекла је да је оријентисана на производњу вишегодишњих украсних биљака, међу којима су дрвеће, грмови и друге врсте.

- Увоз све више утиче на домаће произвођаче, али ипак постоје одређене биљке које се не исплати увозити као што су висока стабла јер су она у  иностранству и до десет пута скупља него код нас - истакла је Агатић-Славнић за "Глас Српске".

Произвођачи све теже одржавају корак са увозом

Додаје да је производња поскупјела, али да је највећи проблем ипак недостатак квалитетне радне снаге која зна да калеми украсне биљке.

Истиче да се цвјећари чешће одлучују за увозно биље, посебно када је ријеч о резаном цвијећу, јер се оно код нас углавном и не производи.

Иако потражња за цвијећем не јењава, домаћи произвођачи све теже одржавају корак са увозом и растућим трошковима производње што потврђује и Сретенка Булут из требињског расадника "Лантана".

- У другим земљама често постоје бољи услови за производњу, укључујући и повољнију климу што ремети домаће тржиште, јер тамо могу да произведу веће  количине робе која се може пласирати - казала је Булутова за "Глас".

Трошкови производње су, како каже, у посљедњим годинама значајно порасли, од супстрата до сјемена, док цијене цвијећа нису мијењали од 2000. године.

- Сав материјал је поскупио за три до четири пута - истакла је Булутова.

Појашњава да у Требињу постоји добра потражња за домаћим цвијећем, јер се углавном узгајају аутохтоне врсте које се добро прилагођавају локалним условима.

- Сурфиније у висећим саксијама, бегоније, кадифице и пркос су међу траженијим цвијећем, а купци често траже и петуније - наводи Булутова.

Додаје да њихов расадник тренутно има два већа пластеника, те да су раније искористили одређене подстицаје града Требиња за покретање производње.

У бањалучкој цвјећари "Тулипан" наводе да је у посљедњем периоду дошло до поскупљења између 20 и 30 одсто, те да је пословање малих цвјећара све изазовније.

- Руже су поскупјеле око десет одсто, те им је цијена сада шест КМ, док су каранфили задржали исту цијену и коштају од око марку по комаду - кажу у овој цвјећари истичући да потражњу поправљају празници, поготово 8. март, славе и матуре. 

Додају да већина резаног цвијећа долази из Холандије, преко домаћих дистрибутера.

- Љети има и сезонског цвијећа које се производи код нас, као што су тулипани, кале, ириси, љиљани и неке врсте ружа - казали су у цвјећари "Тулипан".

Производи Поповића

Производи супружника Миле и Милке Поповић из Горњих Карајзоваца код Градишке красе дворишта широм Српске и БиХ.

- Квалитет и поштовање рокова изградили су повјерење које траје деценијама. Оно што овај расадник чини јединственим јесте успјех у узгоју медитеранских култура - рекао је Поповић и додао да сваке године произведу више од 500.000 садница разног цвијећа и хиљаде стабала лимуна, наранџи и мандарина.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.