Како ЕУ правила мијењају праксу у рибарству

ПОДГОРИЦА - Рибарство је можда најопипљивији примјер стварно „заједничке“ Европе, јер ресурси у мору „немају пасоше“ и свакодневно прелазе из једне земље у другу, каже др Александар Јоксимовић из Института за биологију мора.

• Рибарство се у ЕУ регулише кроз Заједничку рибарску политику.
• Рибљи ресурси у мору немају границе и крећу се између држава региона.
• ЗРП има за циљ заштиту рибљег фонда, одрживо управљање флотом и ресурсима и јачање међународне сарадње.
• Европски фондови омогућавају подршку рибарима – модернизацију флоте, опреме и помоћ у кризним ситуацијама.
• Уласком у ЕУ, држава прихвата правила Заједничке рибарске политике.

„Ништа није толико заједничко у Европској унији као рибарство и зато се зове Заједничка рибарска политика. Ресурси рибе нису само црногорски, немају пасоше, па онда она плива час у Хрватској, час у Албанији, час у Црној Гори“, навео је Јоксимовић у тексту који је припремило Министарство европских послова (МЕП).

Из МЕП-а истичу да Заједничка рибарска политика (ЗРП) ЕУ има неколико кључних циљева: заштиту рибљег фонда, паметно и одрживо управљање флотом и ресурсима, као и јачање међународне сарадње кроз размјену података и споразуме о заштити мора и рибљих врста. Кроз европске фондове, ЗРП истовремено пружа подршку рибарима – од модернизације флоте и опреме до механизама помоћи у кризним ситуацијама.

„Када уђемо у породицу европских земаља, више нијесу важни наши национални закони. Прихватамо Заједничку рибарску политику ЕУ, која тачно прописује правила и све оно што треба да радимо“, каже Јоксимовић.

Три дерогације за очување традиције

Током преговора посебно је разматрано питање очувања традиционалног риболова. Црна Гора је, наводе из МЕП-а, добила три дерогације, односно привремена изузећа од пуне примјене ЗРП, како би се заштитиле вјековне рибарске праксе.

Два изузећа односе се на Бококоторски залив – на употребу обалних мрежа потегача са мањим оком за риболов сардела и инћуна и коришћење окружујућих мрежа пливарица на ограниченом подручју унутар залива, ближе обали и на мањим дубинама.

Трећа дерогација односи се на изузеће од ограничења висине мреже на 120 метара на отвореном мору. Дерогације су орочене на период од три године, саопштили су из МЕП-а.

„Тражили смо дерогацију, односно изузеће за мреже потегаче у Боки. То је нешто што код нас траје скоро 800 до 900 година. Желимо да то остане традиција, ништа то неће угрозити ресурсе Европске уније, Медитерана или Јадрана. Дубоко вјерујем да је Европској унији стало да нешто што траје осам вјекова има као своје будуће богатство“, истиче Јоксимовић.

Марикултура као одговор на пад дивљих фондова

Истовремено, притисци на дивље рибље фондове све су израженији, због чега се све већи значај даје и марикултури. Ријеч је, како објашњава др Милица Мандић из Института за биологију мора, о једном од кључних одговора на смањење количине рибе у мору, изазвано прекомјерним изловом, климатским промјенама, загађењем и појавом инвазивних врста.

„Бројни су притисци који смањују количину дивље рибе, тако да је марикултура начин да се превазиђу такве ситуације и да се више усмјеримо на производњу рибе, а мање на излов природних ресурса“, објашњава Мандић.

Улагања у науку и европски фондови

У Црној Гори је сектор марикултуре још увијек слабо развијен. Због тога Институт за биологију мора, уз подршку европских фондова, посљедњих година интензивно јача своје капацитете како би обезбиједио научну и стручну подршку развоју ове области.

„Повлачећи средства кроз ИПА пројекте и Интеррег програм, успјели смо да надоградимо зграду Института и формирамо савремену Лабораторију за узгој каменица, шкољки и производњу микроалги, које представљају основу исхране у узгоју“, наводи Мандић, преноси Форбс.

Изградња лабораторије и њено комплетно опремање реализовани су у склопу пројекта Food4Health, кроз Интеррег ИПА програм прекограничне сарадње Италија – Албанија – Црна Гора 2014–2020, који финансира Европска унија кроз Инструмент претприступне подршке (ИПА).

Нова ера са уласком у ЕУ

Иако затварање поглавља 13 не значи крај обавеза, у Институту за биологију мора сагласни су да улазак у Европску унију отвара нову развојну фазу за Црну Гору.

„Даном уласка у Европску унију почиње нова ера Црне Горе. Најважније је да у фокусу свих политика буде корист обичног човјека, рибара и заједница које живе од мора“, закључује Јоксимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.